Prosvetni glasnik

НОВА ШКОЛЛ

народа и простом схватању човека, природе и живота. Такво фиаичко васпитање садржи већ у себи и спрему за живот, окретност и умешност, — оно што се у Педагогици од хартије зове „техничким васпитањем". Али у таквом животу и таквом телесном васпитању лежи и огромна морална вредност Нове Школе. Ствара се у васпитанику здраво осећање према своме и туђем људском телу и телесности уопште, и ученик се ослобођава од лажног стида (придерије) и од болесне чулности. Једино такав начин живота, такав телесни развитак, рад, гимнастика, условљавају здраву чедност код омладине, нарочито у доба пубертета. 7) Рад је у Новој Школи главни облик васпитања, и главно наставно средство. Наука се овде усваја радом у лабораторији, библиотеци, — јер Нова Школанема учионица, већ само радионица — радом у природи, на њиви, у пољу, у врту, живинарнику и у кући. У данашњој школи, рад одраслих саопштава се деци; овде се културни рад дечји поступно приближава раду одраслих, док сасвим не пређе у њега. Данашња школа гледа свој понос у томе ако у њеном народу не постоје аналфабети, — чисто цивилизаторска добит! Понос Нове Школе лежи у спремању чланова будућег друштва као људи рада, као људи који неће да изгледају друго него што су, људи праве културе, стечене свестраним развитком своје личности. 8) Живош је у Новој Школи породични. Али је та разграната породица од неколико стотина чланова већ друштво, општина, држава у маломе. Ту се васпитаник свесно навикава на неизоставне концесије које личносш мора чинити заједници. Ту је основ грађанског васиишања. Разноврсност односа овога живота — привредних, саобраћајних, финансијских, административних — даје деци прилике да схвате друштвено-државни живот који их доцније чека. Свест о дужности појединца или група према целини развија се овде самим животом, а не предикама. Док су неке од Нових Школа чак мале републике у којима ђаци суделују и у управљању кућом, дотле су друге централистичког карактера, али су и једне и друге расадници социјалног васпитања. То су у главном одлике Нових Школа. Оне су поникле у Енглеској и Немачкој и одатле пресађене у Швајцарску. Сад их има у свих културних народа Европе и Америке. Већином су приватне, или установе извесних социјалних група. Све су ван вароши или на селу (Тап(1етећип§5ће1т). Има их основних, средњих и стручних. Именоваћу најпре оне које сам лично познала: 1) Школа Јелисавеше Дункан, основана 1907 у Груневалду, сад у Маријенхесу код Дармштата. То је средња школа у рангу више женске школе. У њој је, поред свестраног развитка, особито наглашено физичко-естетичко васпитање, у циљу оплемењавања расе преко будућих матера. 2) Слободна школска оишшина Викелсдорф (уТирингији, основана 1907). Та школа — мала република — намењена младежи оба пола, у рангу