Prosvetni glasnik

НОВА ШКОЛА

Г. Д-р В. Стојковић, у својој корисној књижици „Дечји пољопривредни клубови", изврсно је истакао неподесност васпитања наше народне сеоске омладине. Непобитан су факт речи пишчеве: „Васпитање сеоске деце у пољској привреди, кроз пољску привреду, јесте несумњиво најважнији фактор у припреми сеоске омладине да изврши обнову ратом упропашћене земље". Основна Нова Школа у ствари не би ни била ништа друго до проширени, модифицирани „пољопривредни клубови" сеоске деце и омладине. Али како Нова Школа мора имати и наставника спремних да раде у њој, то би наша реформа школе целисходно требала да почне установом нове учитељске школе у првом реду. „Нема материјалних могућности, држава је у оскудици". Све су то само фразе традиционалности, инерције и немар према добру народа. Узмите неколико секвестрираних имања по Славонији, Босни, Срему, Македонији, — само да је место здраво и лепо; наместите их из Дирекција плена, уз помоћ разних америчких добротворних мисија, н. пр.; снабдејте радионице и лабораторије оним милионима што се расипају узалудно на разна безразложна посланства по Токију, Лисабону и томе слично, и на неправедне, недостојне питомце, разне излишне комисије с баснословним дневницама, и т. д., — и држава ће тим средствима која расипа помажући нерад и корупцију све учитељске школе преобразити у нове школе. Одаберите између ратничке сирочади оно нгго је интелектуално способно и здраво, и сместите у те учитељске школе, и за неколико година имаћете стотинама нових васпитача, способних да спроведу преображај школског васпигања у нас. Ту сирочад већ храни и издржава држава или друштво, у облику разних добротворних установа. Живот њихов у учитељској школи стаће иезнатно више од живота њиховог иначе. Па нека те школе и не буду првим кораком баш Хенерау, Гларисег, и т. д., само нека су на селу, на имању, с купатилом, игралиштем, гимнастиком, без учионица, и нека се у њима васпитава радом и животом Нове Школе, — биће добро. Нека се у њима одгаје здраве, веселе, радљиве и чиле девојке и младићи, навикли да живе на селу, у природи, и способни да буду први носиоци народног културног препорођаја. У исто време у изгледу је и могућност за остварење прве Нове Средње Школе, У пројектованој колонији на Топчидерском Брду, предвиђена је и женска гимназија. То би била прва зграда зидана искључиво за девојачку средњу школу у Београду. Сам положај ван вароши, у близини Топчидерске Економије и имања која би се могла придати школи на обделавање и за домазлук, разлог су нашој жељи да се та зграда и сазида у новом духу: да хигијенски услови у њој (кубатура, башта, купатило, гимнастичке дворане, и т. д.) буду на савршеној висини. Довољно је да држава, или понајпре општина, буде уви1јавна и прихвати ову