Prosvetni glasnik

296

постоји неки унутрашњи, емоционални опит. Ако пак неко тако не осећа, он нема права да то одрекне ономе коме је тако звано шесто чуло развијеније. Сетимо се овде Шекспировог Хамлета, који каже да међ небом и земљом имаде много што наша школска мудрост не разуме... Према томе, сфере науке, филозофије и религије су одређене, и морају бити у сталној вези.') Што је човек образованији, и појам о Богу је апстрактнији, али да тај појам потпуно ишчезне из духа човековог, немогућно је. То би било противно природи људској, која тежи да једним појмом одржава у целини васколико своје знање и да њиме објасни све проблеме и попуни све празнине из области с оне стране човековог искуства. 2 ) Сви људи верују. И атеисте верују. Но они верују да Бог не постоји. Па ипак и они верују, јер своје неверовање ничим не доказују... II Са аедагошког гледишта, важност је религијске наставе неизмерна. Ова је настава првенствено позвана да све ученике загреје за више идеале хришћанства и учини их моралнијим, благороднијим. После страшних и незапамћених дана светскога рата, настаће новији дани у свима правцима културног живота. Али, сада је наш живот још препун јада и моралне кварежи. Да су срца свију људи била облагорођена хришћанском религијом, можда се до страшних дана европскога крвопролића не би ни дошло... Наука се силно развија из дана у дан. Она је успела да сагради топ од 42 см. калибра, и далекометни топ који бије на 120 км., али она, на жалост, не може успети да спречи страшну моралну раслабљеност која се из дана у дан све више шири. Потребно је, зато, не само образовати човеков ум, већ и оплеменити срце и вољу. Питање је да ли се то без вере може постићи. Ми мислимо да је душевна облагорођеност без вере немогућа. Вера је од највеће користи по васпитање. С тога је потребно развити побожност у ученика. То осећање има да унесе у хладне творевине ученичке топлину и живот... Религијско образовање је само по себи недовољно ако се одатле и с тиме не развије и не скопча осећање побожности :! ). Морални човек је идеал васпитања. Христово учење се, с тога, мора системгтски изучити, јер је оно иенадмашно међу свима религи') Д-р СвЂшловђ, Источникп ходачаго мн-Јћпк о в$р$, какв противоположностк разтма. СПБ. 1896, стр. 128. " 2 ) Д-р Сшеван Окановнћ, Релишјека свест. Штампано у „Извештају Женске учитељске школе" за 1908-9 год., стр. 8. 3 ) Овановић, ор. еН., стр, 13,