Prosvetni glasnik

Школске Прилике у Србији

335

У Београду је за време Турака било претежно несрпско становништво, од кога су знатан део чинили Грци или Цинцари са грчком културом. Познато је да су све српске земље после укинућа Српске Патријаршије 1766 године биле под грчком црквеном влашћу, и да је у Београду била столица грчког митрополита. И ако грчки црквени великодостојници нису имали много везе са књигом'), ипак су, и ради практичних потреба, и ради грчког карактера који је преовлађивао у хриигћанском делу становништва, и ради грчке пропаганде, настојавали да се грчка писменост и школа непрестано одржавају. У Београду је и сем тога морало бити грчке школе врло рано. Она се помиње у 1718, и после тога. Око ње је нарочито настојавао и српски београдски митрополит Мојсеј Петровић. 2 ) Грчка се школа помиње у Београду и под Кнезом Милошем. О њеном програму, уређењу и другим детаљима нису очувани податци. Због тога што су Грци у Београду били представннци чаршије, богатства и вере, што се знање грчкога језика сматрало као отменост, и што су можда грчке школе биле боље од српских, јер су биле под заштитом Митрополије, и истакнути су Срби, свршивши српске школе, настављали учење у грчким школама, 3 ) те су се тако грчки утицаји ширили и ван грчког елемента. Грчких је школа било и по другим местима. Изриком се помињу у Неготину -*), Шапцу 5 ) и Смедереву. Сем помена, о њима се не зна ништа више. Изгледа да нису непрестано трајале, већ да су отваране кад је било могућности, нарочито кад би се нашао учитељ. 11 октобра 1828 г. помиње се у Смедереву грчка школа и грчки учитељ. °) Кад је отворена, не види се, али је 1824 г. није било. 7 априла 1824 г. јавља из Смедерева Петар Вулићевић Кнезу Милошу да је у Смедерево добегао „један свештеник, именом Тодор из Грчке, села зовимог Селица" и да је рад остати у Смедереву код својих познатих људи. Сем тога да и неколико трговаца, чија су деца из српске школе већ изашла, „ради су погодити вишереченог свештеника, да би им децу на грчки језик и писање обучавао", — те пита Кнеза Милоша хоће ли то одобрити.") Колике су биле плате грчких учитеља, не знамо. Једино се зна да Кад је умро београдски митрополит Киридо (11 Фебруара 1827), у његовој су заоставштини нађеие само три књиге у вредности 10 гроша (М. Гавриловић II, 644). 2 ) Ј. Рајић, Истор. Катихизма, 22. — Код грчких се даскала у то време учило „гречески читати и писати и говорити по гречески и Граматика" (Гласник 56, 156; Р. М. Грујић, Српске Школе 25—30, 155—156; Д. Руварац, Исторпја архиепископско-митрополитскопатријаршке библпотеке у Сремским Карловцима, Ср. Карловци 1919, стр. 6 п 8). 3 ) Сретен Д. П., 437. 4 ) 1817 г. (Вукова Преписка I, 126). ■'') М. Гавриловић II, 651. с ) Државна Архива, К. К., НаХија Смедеревска, 1828. 7 ) Државна Архпва, К. К., Нахија Смедеревс.ка, 1824.