Prosvetni glasnik

348

Просветни Гласник

права анархија у интернатском животу. Ученици су већином узимали кретање и држање просечних хотелских гостију, са свима слободама, али без потребног тона у понашању и без најпримитивнијих захтева спољашње углађености. Па ипак, у тој хучној средини опет себи остављених али неорганизованих младих људи, одскакао је врло велики број ученика владањем над собом, приљежним радом и симпатичном и природном озбиљношћу којом су помагали наставницима тежак рад. То су били, у највећем проценту, ученици „Виривилских одељења"; они су спонтано уносили колико толико реда у један општи хаос, и показивали су и лепу вољу за радом и леп успех у наставним предметима. За мене као њиховог наставника било је врло велико задовољство када сам, пратећи као шеф студентске групе, њихов рад на Университетима, видео са колико љубави и преданости раде, са колико лепог успеха полажу испите, са колико одмерености одржавају свој леп углед, нарочито у појединим местима, и са колико озбиљности и незаинтересованости почињу пратити наш национални проблем и целокупан наш јавни живот. * Морални значај оваквог уређења врло је важан, колико за стварање друштвеног духа, за стварање осећања друштвености, осећања права и дужности, толико и за формирање карактера, за јачање воље, за вежбање владања собом и контроле над собом. Нека успомена на наведени пријатни тренутак нашег иначе мучног школског рада у Француској покаже сву брзу и многострану корист таквога уређења, и нека изазове опите у томе правцу бар у интернатима, где ђачка самоуправа, правилно схваћена и добрим путем упућена, може у многоме олакшати уношење новога духа у школу и наставу, — чиме ће се једино моћи спречити да наши интернати постану бирократске установе, далеке и од живота и од природе ученика, онакве установе касарнског типа као што су интернати француских школа. МИЛИВОЈПАВЛОВИЋ

ЈЕДНА ДЕЧЈА ЧИТАОНИЦА Таква какву сам је упознала, наравно да стоји на северу. У оном крају света где се људи прилично тешко решавају да некога назову идиотом, где људи свим силама помажу и исправљају живот и судбине, где људи ствар једну баш онда подупиру и по сваку цену на позитивно окрећу, кад се почела љуљати, кад је запела и сумње стала да изазива.