Prosvetni glasnik

ИДЕАЛ ЦИВИЈ1ИЗАЦИЈЕ НЕКАД И САДА — 1ТОВОДОМ НАЈНОВИЈИХ ПУБЛИКАЦИЈА Г. ФЕРЕРА Прва омашнија књига Гуљелма Ферера, ИЕигора ОШапе („Млада Европа"), подсећа ме на најживље литерарне утиске мојих младих дана. Тврда вера у доброту и солидност културног и економског рада тадашње Европе, коју је писац, у том делу свом, на свакој страници топлим речима подвлачио, деловала је на тадашњу моју још свежу уобразиљу као весео цијук узлетелих ласта, или као треперење златних лептирских крила у ведром пролетњем зраку. Писац је онда, више него ли у будућност, веровао у неку пуну обећања садашњицу, из које имађаху да се за европску цивилизацију ишчауре све лепши и лепши дани. Укратко, његова књига певаше химну новом европском свету, певаше обнову просветног, индустријског и трговачког рада, обнову, једном речи, свих људских енергија и вероватни прираст људског богатства и људске среће. Међутим, својом основном идејом, Ферерова књига иђаше за тим да установи супериорност народа са великом индустријом, у којима писац, у то доба, назираше прегаоце нарочито способне да израде нову Европу, а то стога што су у гим народима појединачни напори кадри да се боље дисциплинују и подреде општем добру. Немци и Енглези чињаху се младом Фереру једини народи на које Европа треба да се угледа. Што се латинских народа тиче, он у њима назираше само декадентство и анархију. 0 свом рођеном народу, Талијанима, он у то доба писаше: „Ако не успеју да садашњу кризу свладају изванредним каким напором, могло би се лако десити да у будућности постану туђи измећари, слуге оних који су у прошлости њима служили". Разуме се да је овако пророчанство морало талијанску сујету неугодно дарнути. Око Ферерове књиге поведе се читава борба. Та борба водила се, заправо, више у име повређеног националног поноса, но око суштине саме ствари, јер не само што је у то време Италија била спутана у мрежама тројнога савеза, него је вера у преимућство немачке науке и немачке културе била дубоко усидрена у талијанским мозговима. Ту су веру, иначе, са Талијанима делили и многи други народи, а можда највише ми, лаковерни Словени, који смо од те предрасуде ПГОСВЕ1НИ ГДЛСНИК, II кн>., 1. св., 1921. 1