Prosvetni glasnik

Уметност у Србији

9

Сликарство. О раду на сликарству пре владе Кнеза МилоиЈа мало се зна. Зна се сал\о то да се и оно јавља са обнављањем цркава и манастира. За Карађорђеве владе, као што смо већ рекли, обновљене су и начињене многе црквене грађевине. За њнх су били потребни и живописци. Од домаћих мајстора помиње се тада само Петар Молер, који је као младић, 1804 године, малао конак једнога од дахија 1 ) и за кога се казује да је малао цркву у Тополи. -) Још се, 1811 године, помиње неки молер Јеремија, кога Кара-Ђорђе тражи од проте Матије Ненадовића да га пошље „са свим његовим алатом и са момцима, ако има, цркву јесам свршио, они сад темпло да граде". :| ) 10 јуна 1813 године пише из Тополе Кара-Ђорђе своме секретару Стеви Јефтићу да преко Димитрија, молера у Земуну, набави фарбе, „јер нам је од потребе".' 1 ) Најзад са живописом је у вези и један барјак од Карловачког живописца Стефана Гавриловића, који је у Кара-Ђорђеву Србију послао отац Димитрија Давидовића. 5 ) У Србији Кнеза Милоша подизане су и обнављане црквене грађевине још у већој мери. Први живопис је и у њој у вези с њима. Домаћих мајстора није било. Петар Молер удављен је на почетку владе Кнеза Милоша 1816 године. Чак 1836 године, у списку занатлија тадашње Србије налазимо само у селима Среза Рамског два молера, о којима не знамо ништа друго. Сви остали живописци о којима што знамо, с малим изузетком су Срби из Аустрије. У мају 1817 године био је у манастиру Враћевшници Ђорђе Лацковић, живописац, и радио иконе и слику архимандрита Мелентија Павловића, доцнијег београдског митрополита. ,; ) 1818 године погађало је „обштество поречко" некаквог „молера из Цесарије" да им ради темпло. 7 ) 1827—1832 помиње се неки Јања молер, који ради иконе за цркве и молерај за „новосновану касарну" 1832. 8 ) 1833 године био је у Крагујевцу Јова молер, који је малао и позоришне завесе и кортине.") 1834 исплаћено је из благајне Кнеза Милоша Константину Лекићу, сликару из Земуна, 3600 гроша за 8 икона, за измалане певнице и трон за цркву у Топчидеру. 10 ) Неки су црквени живописци били из јужних крајева Балканског Полуострва. Јамачно је било и Дебралија или Дибралија, позиатих живописаца пе-

] ) Л. Арсенијевић—Батадака, Исторнја Српског Усшанка I, 49; М. Ђ. Милићевић, Поменпк 386.

-) Д-кловоднин Прошоколг Кара-Ђорђа Петровића, Београд 1848, Регистар стр. 118.

3 ) М. Петровић I, 804.

4 ) Д$ловоднип ПрошоколЂ Кара-Ђорђа Петровића, стр. 186.

•"■) Д$ла Дим. Давндовпћа I, стр. II.

«) Ј. Вујић II, 140.

7 ) Држ. Арх., К. К, Нах. Пожаревачка 20 јуни 1818.

8 ) М. Петровић I, 804; II, 366, 373; III, 244, 546, 586.

!1 ) М. Петровић I, 804.

|0 ) ТћИет 714.