Prosvetni glasnik

Просветнп Гласннк

,П1панскн престо". и птто пе иогу да прнстану на превласт Наподеона III (п овде не бн било :ич)рег мало тумачења). То исто вредн н за презнмена која су постала од надммака нли од. другог чега. Тако, п. пр., ако се пеко лнце у српској нриповетци зове: Иван Ветар, да лн ће, рсцнмо, пољскн преводнлац то тако оставнти плп ћо, ако не превести, а опо бар протуиачити: ветар-\\'1п1г (поредп на стр. 15, где улази у причање Маћеј Кје.г,, а Кдеги значн за бун..) Све ово напоменуо сам не зато да умањим значај превода мог драгог ученнка којн веК двадесет годнна уноси у нашу књнжевноет најодабраннја дела нове пол.ске књпжевпостп, већ да га лодсетим да Ке друго нздање ове књнге само добити ако се обазре на ово што сам рекао. У том издаљу оп ће превести све немачке речп и Фразе, јер се код нас тај језик данас врле. мало зна, поклониће већу пажњу воректурп (на пр. на стр. 16-о,ј: „Барагошу, Барагошу, о,ј не губн паду", место: Бартошу, Бартошу, пе губимо наду! и т. д.) ТопЛо преноручујем Просветном Савету ову прву књигу ,Одабраних дела нз вољске чнњиасевности" у превоДу г. Лаз. Кпежевнћа. Савет усваја реФерат, и даје мишљење да књпгу треба препоручнтн школскнм 1ш.н;сницама, а по могућству и откунити. РеФеренту издатн 50 динара хопорара. IX Чита се реФерат г. г. Д-р Миливоја Јовановића н Емнла Дветнћа о књнгама г. Т. Радивојевнћа Основп земљоапса п Балканско Полуосшрпо (в. 1192 запнсннк иод ТШ.) 1'еФСрат гласи: Гат је у нас пореметио осим свега другога н данашњу наставу у школама у опште то се пајбо.т.е внди по немању школских књига, на које су учеппцп бнлн толпко павнкнутн у мнрпо доба, пре. Нарочито на територији коју су од наше земље држалн Бугарн, вндн се у овоме нравцу огромна пустош (нзгледа да су та два израза: пустош и Бугарн синоними),. коју су они за собом оставили повлачећп се у Бугарску. На њиховој тернторијн у Србпји. ирнчали су пам нашп, Вугари су све наше књиге, где би их год пашлн (пи прпватне пнс\ трпели), вукли колнма и па гомиле спал.мвалн; тоје, воле, особито вршено у Нпшу, јер је т\ бнло неколико великнх и добрих библиотека. На школскс пак кљиге бпла је обраћена нарочита иажња; њих чуватн н ирикриватн било .је голпко псто опасно као и нрикривати оружје.. 11е смемо рећи да јс толико и тако рађено и на аустријској тсрпторнјн Србпје, алп ннак ћирилвна није толико толерирана колико латнница, нитп су библпотеке бпле довољпо заштнћеие од ненотрсбпог војничког иљачкаља (случај са бсоградскнм библиотекама). Кад се свему томе дода да се школске кљнге у опште нису могле штампати скоро кроз 1 ратних годнна н да су.оис старо и затечепе толнко пропале п упропашћене, како их само пашн ђацн, ненавиЈшута у томе смислу на чување својих кљпга и прнбора, могу искварнтн, оида је појмљпво. КО.1НК0 може данас бити оскуднца у уџбеницпма и колпко разноврсннх уџбеннка нора бнт у шкоди за сваки нредмет да бп могло да буде ма какве наставе. Да се прократн са овии провизоријумом н да се изнђе па прави, предратпи пут, озбиљпо се пришло послу, Што се до сада — послс две годнне рада •—још ннсу ноказали и апсолутно познтивпн резултати. стојн пајвншс до сређивања државе-, школска пптања нису могла доћи иа прво место за решавање. Ипак ие треба прећутати да рад на обновн нашо наставне кљнжевпостн у нашик срсдљим и иародним школама за поједипо предмете ннје започет са довољно нскуства. 1>рза.аг> се да се што пре изиђе на трг, па се ннје пазило на вал.аност уџбенпка пнтн на наше нове потробе нзазвапе потпуно измељеннм стањел у нашсм друштву. Наставне кљиге којо су пред нама: Т. Радивојевића, про<б., Оснот Земљоииса за I раз. средљих школа, друго издање, и Балканско Полуосшрио и Земљс Срба, 'Хрваша п Словснаца, за II раз. средњнх школа, прво издање, обе из 1920 годпне, н о којпма Главнв Просветни Савет тражи наше мишљеље — да изјавимо одмах пе спадају у такве, брзо рађене кљнге. Наша наставна геограФнја није била ни пре ових радова оскудпа. Почиљући од проФ. Б. Карпћа, нашег првог озбвљпог радннка н на школско.ј геограФнјн пред крај прошлога вска, наша ја геогра#ска лнторатура развијана ио готову најбољо од свнх осталих предмета средњошколских. Иашто и успесн не одговарају оваквом њепом развнтш. има пупо узрока; на првом месту бацаље геограФпје у раннјо доба скоро међу пеобавелне предмете н незгода са нестручним наставннцима, који су овај предмет често пр'едавалл од беде. Особито прнјатна етаиа у наставној лнтератури за општу н посебну геограФнју јестенојава уџбеника проФ. 1'адосапа Васовнћа, у главпом у прво.ј децоннјн овога века. Он је дао потнуну серију геограФске литературе за нашу средњу школу, и то што је он дао осхало је и до даиас врло ваљапо н скоро без озбнљннх примодаба. Пеко је хтео да му помутн ту депу н пуну захвалпостн усномену међу нашнм школским геограФима, па је пустно без прево по'требних н ваљаннх измена прошле годнне Васовнћеве ГеограФпје за Гн II разред нашпх средњџх школа у нздању београдске књнжаре 1'ајковића н Ћуковнћа. То нроФ. Васовић пнјеза^лужно, н он бн се таквих издања одрекао, па свакн начин.