Prosvetni glasnik

Средњешколски Класнцизам

147

Од прилике је исто тако и са уметношћу источних Словена, па и нас Срба, особито из ранијега времена. Само шго ту, кад сем словенских натписа и извора наиђемо и на какав стран, то је обично грчки натпис, и грчки писани извор, Дакле, и на овом пољу класички језици су по"гребни пре свега због писаних текстова грчких и латинских. Али тије^зици требају нам ту и због тога што је модерна уметност кроз векове силно зависила од грчко-латинске и у самој унутрашњој композицији својој - у стиловима, декорацпји, и т. д. Та зависност нас у многим конкретним случајевима упућује да залазимо дубље у грчко-латинску уметност, хришћанску или стару, како бисмо идентификовали овај или онај елеменат модерне уметности. А чим се тако обратимо грчким или латинским уметничким споменицима, ми се ту не можемо снаћи без каквог-таквог знања класичких језика. Рекао сам горе да ни правник није у стању да проучава модерно право, ако не зна грчки н латински. И доиста, нема правног факултета у цивилизованом свету где се не предаје и римско право. Зашто? И лајобпчнији студенат права ће нам одговорити да је то због тога што је римско право послужило, па и данас служи, као основица праву свију модерних народа. Одатле проистичу две последице: пре свега, сваки модерни народ мора и дан дањи имати по кога стручњака за тај тако важни предмет. Ето још једне врсте „класичара" без којих се не може бити ни дан дањи, и то не због студирања Грка и Латина, него баш -због модерних правних студија. Но правници знају да се за специјалне студије по римском праву мора владати и грчким језиком, а не само латинским. Јер маса римских правних споменика очувана нам је и на грчком, сем на Латинском. У то се ја овде нећу ближе упуштати. Друга последица зависности модернога права од римског јесте та што не само ове горепоменуте специјалисте за чисто римско право, него и стручнн научници за модерно грађанско право, за модерно кривично право, за модерну администрацију, и т. д., имају врло многа посла с римским правним појмовима, закони.ма, установама и т. д. Јер, као што рекосмо, свуда се ту сусрећемо с утицајима и остацима римског права у модерном. Ово пак значи да и ти остали правни научници, а не еамо оне спецпјалисте за римско право, морају знати латински, иа донекле и грчки. У опште се не може замислити испитивач права модерних народа коме, тако рећи, нису стално на столу Јустинијанове латинске институпије, пандекте и кодекС, Јустинијанове грчке „новеле", доцније грчке „базилике", и т. д. Али има још једна врло важна ствар. Готбво све што нам се сачувало из средњевековног законодавства код западноевропских народа, па и много њихових правних споменика из новбга века, писано је латински. Чак и та§па сћаг1а ИдегШит, матн модернога парламеитаризма, гласн на латинском језику. Средњевековни пак закони источних Словена, не изузевпш ни наш Душанов законик, или су „измене и до10 "