Prosvetni glasnik

148

Просветни Глаеник

пуне" грчко-византиског права, или чак дословни преводи овог или оног законског текста византиског, Све то показује да ни у модерно.ме праву нема научнога рада без грчког и латинског језика. Но класички језици су најнеопходнији у богословским наукама. Сувишно је, држим, да то доказујем. Све што модерни народи имају на пољу цркве — верско осећање, књиге, црквено уређење. обреди, свештенство, калуђерство и т. д. — све им је то дошло од Грка и Латина. Крајњи закључак из предњих излагања је, да се ни на којој врстн цауке о модерноме свету не може радити ако се не знају класички језици. Не може се ни грађа скупљати. Не могу се ни факта констатовати, чи.м иоле зађемо у прошлост. А већ да и не говорим о каквим вишим студијама на генетичној и упоредној основи. Довде сам имао у виду само проучавање тако званих „модерних" народа, у које спадамо и ми Срби. Но треба, ма и узгред, да споменем да су класички језици веома корисни и при проучавању народа на азнском и афричком Ближем Истоку. Јер Грци и Латини играли су и тама светску улогу. Они су силно утицали и на та племена. Грчки и латински извори говоре много и о њима, као и о њиховим земљама. И те тако зване оријенталне студије (нпр. о исламу) веома се живо гаје у велики.м цивилизованим државама светским, на њиховим вишим школама, и у њиховој научној књижевности. Но за нас су оне споредније. Зато их и ја овде само овако овлаш додирујем. Што се тиче потребе класичких језика у нашој српској националноЈ науци, по нешто сам већ казао горе. А и што нисам изреком истакао, читалац је могао и сам извести. Јер ми смо горе расправљалн општу тему, колико су класички језици нужни за проучавање целог модернога света, у који долази и наш народ. Ипак, да додам још неке напомене. И нама Србима неопходни су у нашој националној науци оба класичка језика. И ми имамо о себи масу грчких и латинских извора. Тако на пр. — да наведем само два велика примера — на грчком пише о нама византиски цар Константин Порфирогенит, а на латинском наш Поп Дукљанин. И ми смо у својој народној каријери претрпели силав грчки (византиски) утицај, а на приморју смо подлегли и латинском утицају. Но кад се све сабере и одузме, ипак смо ми мног о вшпе дужнк Грцима (Византинцима), него ли Латинима. Наше глагољско и кирилско писмо је грчкога порекла. Наша стара књига, и ако по језику српска, била је по духу скроз и скроз грчка. Наша вера и црква је код највећег дела нашега племена грчка. Наша стара немањићска држава била је у главном организована по византиско-грчком обрасцу. Наша стара уметност била је у главном копија византиско-грчке. И т. д. И што се тиче писаних извора, за нас има много више грађе у грчким (византиским) изворима, него ли у латинским. Све је то сасвим прирадно.