Prosvetni glasnik

Настава Живих језика

231

везнички језици, ипак се, ако је и озбиљно мишљена, у очима трезвенијих Немаца морала чинити смешна, јер би тада мали Немци место енглескога, францускога и талијанског језика морали учити — турски. мађарски и бугарски. 1 Али је ипак -за време рата угледао свет, заиста одлични и, као што многи наставници немачки тврде, најбољи уџбеник за француски језик: б!гоћтеуег, Ргапхббјбсћез 1Јп1 :егпсШ8 \\'егк Шг ћоћеге Кпаћепбсћи1еп (од два Штромајера, Хонза и Фрица, оба директора у Берлину). Какво је иак расположење било тада, види се из предговора. У њему писци веле: „К-ако би се готово смело морало чинити што они управо сада ступају пред јавност с новим францусшм уџбеником". За своје оправдање пак мзносе даље: „Колико било да је у овим временима велики и оправдан гнев на наше непријатеље, ипак је извесно, баш с тога што смо ми први и најотменији културни народ на свету („сће ег81е шк! уогпећпШе КићигпаНоп с1ег \Уећ"), да ће образовани синови нашега народа и \ будућности се бавити творевинама францускога духа и француске културе. Према томе ће француска настава и по том као и досада заузимати не незначајно место у свим средњим школама, и потреба ће се I! у будућности осећати у сувременим уџбеницима". На ово место је требало указати, може бити, с тога што ће оно без сумње изостати из новијих издања. Оно је било $131111111 1:етропб. као и они неозбиљнн предлози да се уче савезнички језици. У ком ће се ипак правцу даље развијати настава живих језика у Немачкој, о томе можемо закључити понешто и из напред истављених одлука хамбуршких нових филолога. Они су у сасвим другом знаку. Али заједничко мм је што и они садрже видне политичке смерове, И нехотице нас подсећа то на Бизмаркову реч, -када су и у његово доба некп Немци устаЈали против учења францускога језика: „Ако су на.ч Французи пријатељи, треба да их познајемо; ако нису, јетс тим више". У осталом, школа је социјална појава, и као таква она је заиста еаставни део политике. Али као и у држави у опште, тако и у школн. може бити политике која изводи на прав пут, и политике — која заводн. С педагошког (управо дидактичког) стајалишта можемо рећи о одлукама хамбуршких нових филолога ово: 1. Пнтање о граматичко-логичком образовању ннје питање само насгаве живих језика страних, него питање читавога наставног плана. Жнви језици страни заиста могу бити предавани тако да се не (или боље: мање) обзиру на граматичко-логичко образовање, али могу и сасвим (један од њих) послужити овом образовању, а да им ипак зато то не буде једини циљ. У средњој школи један језик свакојако мора иматн циљ да ученике уведе у граматичке и логичке категорије, а други 1 :'а иреме рата суупшпо шшачких увиверситота отворопс катсдрс за овејсзике. Да лн су п сад још одржапе, није ли иозиато.