Prosvetni glasnik

Просветни Гласник

гију и Историју већи или мањн одсеци врел1ена. то су за Географију већи или мањи делови простора; онамо треба представити стање ствари у времену, овде стање ствари у простору. И — да истакнемо још једну сличност између наука о времену и науке о простору — Геологија представља прошлост по предметима који припадају разним областима природе, а Историја по предметима који припадају разним областима људског материјалног и духовног живота. Географија износи, истина, садашње стање свих оних предмета којима се бави Геологија, али не и стање свих оних предмета којима се бави Историја. Пошто је Географији стало до тога да представи садашњи изглед предела, то она од историских предмета узима само оне који одређују тај изглед; тек даље, у другој линији, Географија се обзире и на она друштвена и привредна стања која су од значаја за географске предмете историског порекла. Тако у круг географског посматрања улазе све ознаке' предела, без обзира да ли припадају овој или оној области природе и друштва. Ми можемо узети једну, ма коју од поменутих црта предела које чине његов изглед и његову особитост, и, да бисмо је боље представили, усредсредити само на њу своју пажњу. Овим тек делимично извршујемо географски задатак, јер делимично представљамо предео; истина је да тај задатак извршујемо све потпуније у колико је црта предела коју обрађујемо важнија предеона ознака; а у погпуности извршујемо географски задатак тек онда када представљамо предео по свима његовим карактеристичним особинама. Ако узмемо једну од ових карактеристичних ознака предеоних рељеф, климу, воде, органски свет или културу — и пратимо је у њеном распрострањењу преко целе земљине површине - онда добијамо поједине гране Опште Географије: Геоморфологију, Климатологију, Хидрографију, Биогеографију и Антропогеографију. На университети.ма се данас Општа Географија нарочито негује и сматра као основа, потребна за разумевање Посебне Географије. А Посебна Географија настаје кад узмемо један предео, већи или мањи, и представимо га у његовом изгледу и у његовој особитости ио свима његовим битним цртама: по рељефу, по клими, по водама, по оргаиском свету (у колико је зависан од географских фактора) и по култури. Да прегледамо поједине гране Опште Географије. Геоморфологија се данас сматра као основна или средишна област Опште Географије. Томе има два разлога: прво, облици и особине земЛ ј Ишног рељефа чине најглавнију одлику једног нредела; друго, ови облици рељефа, неиосредно или посредно, утичу на даље кругове географских појава: копно хоризонгалном и вертикалном разграном утиче на климу; клима, модификована рељефом, и неке особине земљишта, утичу на воде; клима, воде и неке особине земљишта утичу на распростра-