Prosvetni glasnik

0 Духу и Садржини Географије 281

њење биљног и животињског света ; и органски свет, па чак непосредно и облици земљишта, и клима, и воде, утичу на појаве људске културе. А испитивање ових зависности је један од најважнијих задатака Географије. У Геоморфологији посмаграју се облици земљишта по њиховим особинама и по начину њихова постанка; даље се за различне пределе утврђују различни типови земљишних облика. Код сваког облика посматра се грађа из које је он састављен, распоред те грађе и спољашња смла која делује на грађу, распоређену на известан начин, и тако ствара сам облик. Отуда се у Геоморфологији на првом месту прегледају особине грађе и њен распоред; на другом месту проучавају се главне спољашње силе и издвајају се групе облика створене тим силама. Познато је да су силе, важне геоморфолошки: мора и језера, реке, ледници и ветрови. Оне дају облике: морске или језерске, речне, ледничке и ветровне ерозије. Атмосферска вода принуђена је у пропустљивом кречњаку да еродира на особити начин, и тако постаје карсна ерозија са својом групом облика. У ова два правца израђује се данас Геоморфологија: мање у правцу проучавања особина и распореда грађе — у правцу пегрографском и тектонском — (што се оставља Геологији,) а више у правцу проучавања акције појединих ерозивних сила и њихових резултата. У Климатологији, полазећи од извесних асгрономских чињеница, од облика и кретања земљиних, иосматрају се везе и утицаји између појединих климских елемената и земљине површине и утврђују се климски типовн и климске зоне. У Хидрографији, за проучавање извора од највећег су значаја извесне особине стена — грађе из које је састављена земљина површина; у проучавању река највише падају у очи колебања у стању њихове воде, колебања која су одјек колебања воденог талога; и при проучавању језера и мора, поред проучавања басена, што је претходни морфолошки посао, испитују се топлотне особине воде, које су резултат климских прилика, и кретања воде, која су такође резултат климских прилика или неких астрономских утицаја. У Биогеографији није стало до проучавања појединих биљака и животиња, већ до утврђивања зависности биљних и животињских група од географских фактора. У биљном свету издвајају се групе настале услед прилагођавања биљака околном свету, нарочито клими; оне представљају облике вегетације или облике живота код вегетације. И у животињском свету издвајају се у новије време групе према начинима живота. Задатак Антропогеографије одредиће се најприближније кад се има на уму задатак саме Географије. Видели смо да је Географији стало до тога да представи изглед и битност једног предела. Отуда Антропогеографија има да проучава на првом месту оне појаве људскога живота које представљају црте значајне у изгледу предела, Антропогеографског посма-