Prosvetni glasnik

291

19*

ОЦЕНЕ И ПРИКАВИ

Забавник Сраске 1<)шжепие Задруге, књига једанаеста: Приповетке, књига IV. Београд, 1920. Стр. 151, цена 10 д. *) У ово] свесци Забавника Српске Књижевне Задруге приказан нам је један интересантан пар приповедака. Прва, Тургењевљева (Заветрина), представља реализам оштар, опор, заједљив и тужан. Друга, Жорж Сандове (Ђавоља бара), дала нам је романтизам, благ, сладуњав, симпатичан и срећан. Али ни један ни други нису чисти. По Заветрини Тургењева заиграва се једна бледа и искидана сенка романтизма, која се већ згушњава пред крај приповетке, при трагичној смрти Марије Павловне. У Ђавољој бари кроз романтичку заснову провлачи се реалистичка потка, помешана много са наивним идеализмом. ја не знам да ли је С. К. Задруга, при решавању о ове две приче, имала на уму духовну везу великог руског реалисте са идеа ч листичко-романтичном Францускињом. Али је утврђен факт да се Тургењев дивио Жорж Сандовој, и ако би с великом резервом требало примити тврђење извесних француских литератора да је ок био њен имитатор. Његов социјалан роман и хумане тенденције којима је прожет нису дело имитације Ж. Сандо.вој. То је плод руске земље и руских аутора. То је наслеђе од Гогоља, који је у свом Ревизору и првој књизи Мршвих душа кроз плачан смех и грки хумор огласио рат егоизму, експлоатацији, моралној беди и социјалној неједнакости. Што је Тургењев волео Ж. Сандову, то је само доказ сродних наклоности и заједничких уметничких тежња. Иначе, они су, у самом раду, две сасвим супротне књижевне индивидуалности, Ж. Сандова је идеалист, Тургењев реалист. У романимаЖ. Сандове уображење је главни творачки чинилац, у Тургењевљевим посматрање. Жорж Сандова воли или мрзи своје јунакиње и јунаке, али у ње нема ни хумора ни ироније, док Тургењев готово на све своје личности гледа са више или мање подсмешљивости, која је често доброћудна и благонаклона, али покашто немилосрдна и заједљива. Жорж Сандова је расплинута, развучеиа, без јаких конструктивних способности и без хармоничног распореда појединости; Тургењев је сажет, концизан, један од најгенијалних уметничких неимара, с ретким даром мере и сразмере — нека врста прићоведачког Вилме Карме, Личности Ж. Сандове су књижевне творевине; Тургењев") И ако приказиваве пабавних каига не улази, строго узев, т програм ,Просвемога Глаеника", Уредшштво врло радо доноси овај речерах свога оддичнога сарадника Г. Јашс М. Лродановића, као наставак оних"оиена које је оп, пре рата, штампао у овоч истом лиету о евима .пздавима Забавника Српеке Кввавевне Вадруге,