Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази 297

које су 5 по садржини својој без икакве везе, груписане за утврђпвање појединих граматичких облика. Те класичне глупосши све више ослобађају се писци латинских читанака, само г, Д-р Вулић у својим Батинским читанкама није ни почео да се тога ослобађа. 2. Поред некласичног штива, као другу крунну ману овој Читанци наводи приказивач што у ново издање није унесен у речник из.ранијег издања квантитет; по њему, неће ученик бити у сгању да прочита правилно ни једну реч. И ако и сам вели да је то учињено без сумње с тога што штампар није имао слова с квантитетом, ипак назива овакво приређивање несавесним; а да би своје Читанке боље препоручио, тврди да та несавесност долази од приређивача, јамачно од неког недоученог ђака; међутим, приказивач добро зна приређивача, јер је овога молба (са молбом пишчеве пороаице) за приређивање и штампање Читанке била пред Просветним Саветом. Збиља, боља је реклама за г. Вулићеве Латинске читанке кад се каже да је Живковићеве Датинске читанке приредио јамачно неки недоучен ђак, него да се каже истина, да их је приредио 30-годишњи професор латинског језика у гимназији. Да је штампар имао слова с квантитетом или да је ново нздање штампано у Бечу, приређивач би у ново издање унео онолико обележеног квантитета, колико је у своје Читанке унео приказивач; и он би обележио цртицом дуге самогласнике. Међутим, и кад је обележен дуг и кратак самогласник у речнику, то је без вредности ако се у настави на то не обраћа пажња. Марљив наставник обраћа пажњу у настави на дуге и кратке самогласнике, нарочито ће то учинити тамо где то утиче на значење речи (гоза, гова, Јетропз, 1етропб, апиз, апиз, Јеропз, 1ероп$, атаге, с!е1еге, 1е§еге, итд .) Више за квантитет слогова не може се учинити за латински језик за 3—4 часа недељно. И у пруској« наставном програму за латински језик скреће се пажња маставницима да се дуго не задржавају на квантитету слогова. 3. Приказивач замера што је приређивач из ранијег издања изоставио неколико чланака на које се позивају узети чланци у новом издању; приређивач је по њему био толико аљкав да то није ни приметио, те су остале неке граматичке појаве без објашњења; за пример наводе се у 1 д. 4 и 5 реченица. 8. вежбања; 5 и 7 р. 26 в.; 1. и последња реченица 38. в. Овде је приказивач самог себе нревазишао. Код 4 и 5 р. 8. в. и код 5 и 7 р. 26, в. позивало се у ранијем издању на сада изостављен чланак, где се објашњавао 6. пад. за време; како је то правило очигледно (лети, зими, у најстарије време, месеца...), то су примедбе у новом издању просто изостављене. Код 1. реч. 38 в. у ранијем издању позивало се на претходно вежбање, које је и сада узето; нема смисла да се понавља примедба у вежбању, кад је то објашњено у претходном вежбању; зато је овде и изостављена примедба. Код последње реченице 38, в. није изостављено ништа. Приређивач је, дакле.' свесно изостаеио