Prosvetni glasnik

296

Просветни Гласник

оно друго, незгодније (милујемо), а прво, згодније (љубимо), меће у заграду. Зар се у преводу узимају сва значења једнога глагола ? Приказивач замера Чишанци што својим реченицама не уводи ученике у класичну културу и хуманост; међутим, о томе се у књизи доста водило рачуна: у I Чишанци има 55 вежбања; у првој половини њеној, где су потребније реченице са разним именским облицима, сасгављена су вежбања већином од појединих реченица које чине целину о једном предмету.; у другој иоловини I Читанке, где се утврђују глаголски облици, од 24 вежбања само су 6 'вежбања састављена од појединих реченица које међусобно ипак чине целину, а 18 вежбања су краће приче, басне, којима се ученици уводе у класичну културу и хуманост; у II Читанци има 30 вежбања, од којих је 9 непрекидног штива; уз то има и 12 непреквдног штива: приче, басне, краћи историјски чланци, којима се ученици збиља уводе у класичну културу и хуманост, А какво је штиво у Читанкама г. Д-р Н, Вулића ? У 1 Чишанци има 36 вежбања за утврђивање граматичких облика; у II Читанци 32 вежбања; сва вежбања обе читанке састављена су од појединих реченица (узетих из римске историје), које ио садржини нестоје ни у каквој вези; поред вежбања има и краћих прича, басана, за понављање пређених облика. Реченице појединих вежбања чине већином непотпуну мисао, истргнуту из целине мисли; често пута те су реченице тако неразумљиве да их је писац Читанке морао објаснити и по садржиии, по облику и синтакси ; већ код заменица (18 в, I д.) морадаговори о асс. сиш. ш1, да би могао објаснити реченицу; глаголи почињу тек код 27. в.; и поред објашњења остају реченице често нејасне (иа пр. ове мудре сентенције: „Луђе не би било, кад би носио дрва у шуму", „Ништаја, док сам паметан, не могу упоредити са љубазним пријатељем" — 12 и 16 реченица, 20 в. II д.). Да би могао објаснити многе реченице, писац је морао уносити у I Читанку, за III р. г„ многа синтактичка правила и конструкције: асс. сиш ш! у 18, 19, 20, 24 в.; у 24. в. има 9 синтактичких објашњења ; консекутивно и1, ^иш у 25. в.; финално и1, сопб. *ешр. у 26. в.; у 27, в. има 6 синтактичких објашњења; у 28. в. сопз. 1егар., чшп; у 36. в. има 10 синтактичких објашњења, ађ1. ађз„ и др. У предговору I д. вели се: „Из синтаксе унесено је овде онолико, колико је потребно да се, уз наставиикову иомоћ, могу читати школски латински писци". Зар у I Читанку за III. р. уносити онолико синтаксе, кад ученици тек у IV р. уче српску синтаксу ? Зар се после 1 Читанке читају школски латински писци? Ал.и морало се тако радити, да могу да се објасне реченице којима г. Д-р Вулић хоће да уводи ученике у класичну културу и хуманост. Професори латинског језика у гимназији одавно су назвали класичном глуаошћу мишљење да се ученици могу увести у класичну културу и хуманост појединим реченицама, истргнутим из целине мисли,