Prosvetni glasnik

102

Иросветнн Гласник

Но, све овакве збирке морају проћи кроз једап педагопшо музички суд, да би им могао бити дозвољен ирпступ у школу. Према постављеним назорима, које смо папред иотакли, узелн смо у оцену и збирку г. Данила Р. ТриФунца, учитсља у Скопљу: ,Од Дрпне до Вардара", и имамо о њој ово рећи: У Њо.ј се налазе народне песме скунљене по китицама, које су у главном забележене онако како се у народу певају. Једна од њух: „Три девојке", па стр. 12., није народна, већ је композиција г. Коже Јоксимовића, а такође песма: „Невена", на стр. 8. ни но тексту пи но мелодпји, није узета из народа, већ је но изради из збпрке г. Боже Јокепмовића. Све ове мелодије, овако забележене, не би донеле никакве штете ђацима у школи, да се тако и певају. Што се тиче њпхове хармоније, оиа је не само дилетанска, већ и скроз погрешна. Невање песама тако хармонпзованих неће донети пикакве користи школи. Нрема томе, ова збирка, у овом облику, могла би се употребиги корисно само у том случају ако би се изнова хармонизовале мелодије и исправпле ситније грегаке у бележељу иетих мелодија, а овако израђену збирку не можемо препоручити. Саслушавшп, Савет је мишљења да се ова књига не може преноручпти. Ре.герентима издати по 50 динара. VII. Чита се молба г. Вор. Станковића, реФерента Министарства Нросвете, 'за откуп и нрепоруку књиге: Ћ Његова Белка". Савет је мишљења да књигу треба откупити п нрепоручити за школе. VIII. Читају се реФерати г. Милаиа Дукића п г-ђице Дарипке Јаношевић, о рукопису Физпка од г-ђице Маре Дра г олировићеве. — РеФерат г-ђпце Јанопгевнћеве гласи: Нримпла сам рукопнс Фпзпке г-ђице Маре Драгомировић, који ми је Главни Просветни Савет упутио на оцену. По свршеном прегледу част мп је поднети следећи извештај. И ако је цела Фпзнка у опште — у обиму у коме је написана — добро написана, ипак се на крају читања опажа да нема тешњо узајамне везе између појединих појава, из којих би се јасно видео иринцип одржања енергије н њено нретнарање пз једне врсте у другу — принцип на чијој су основи израђене све љизике новијег времена. Ако се обрати пажња на поједпне делове па које је Фнзнка подељена, о њима се не миже донети један исш суд. Док је механика чврстих, течних и гасовитпх тела — онолико колпко је обрађена ирдо добро обрађена и пспуњена великим бројем практпчних примена и леппм прпмерпма из живота, дотле би поједини делови из областн електрицитета могли бити боље објашњени, као што су места на којпма се говори: о кондензаторима, о громобрану и дпнамо-машини. 0 кретању течностп и гасова, о Мариотовом закону, о калорнји, о специмчној топлоти о иотенцијалу и електромоторнОј спази није пишта речеио, а са овим појмовнма требало бн унознати п ученике грађанске школе. Похвално је међутим што је на крају физике унет и астрономскп земљонис, јер се ученицима и ученицама грађанских школа свакако неће више пружити ирилика као ученицима нижих разреда гимназије, да се упознају и са овим појавама описаним у овол делу. а које' су, како од великог интереса, тако и нотребне за једно опште образовање. Поред израза из области из које је иисац. као што су: будући се светлост шири — готове се, правокутни трокут, и т. д. има н свакако случајних грешака које кваре смисао н које би па сваки начин трсбало исправити. Тако, на стр 245. кругови паралелни са екватором који стоје источпо и западио (место: с.еверцо и јужно); на стр. 106: стање тела које у нама буди осећај топлоте зове се топлота или темнература (а треба разликовати топлоту од температуре); на стр. 111: справа којом се мерп тонлота (а треба температура) зове се термометар; стр. 116: топлота (место томпература) нрп којој тела очврсну-. стр. 148: по амг перу северни нол игле скрећо иа десно (место: на лево), и т. д. Сем тога требало би нзбећп изразе који ученццима нису нознати, на пр. с®ероид, вулканс.ка ерупцнја и др. Има и неколико слика са маџарским записима, што би требало изменити. Према свему изложеном, а с обзиром на то што нема других уџбеника за грађанске школе, ппак би се, поправивши ситније грешке, ова књига могла употребити до појаве каквог бољег уџбеника. РеФерат г. Милана Дукића гдаси: У вези акта СНБр. 408 од 9 новембра-1920. год. част ми је вратити Савету рукопис г-ђице Маре Драгомировкћове са мишљењом да се оп не може одобритп за употребу као уџбинт: у грађанепим гаколаиа Краљевине Срба, Хрвата и Словеиаца.