Prosvetni glasnik

Службени Део

97

Председник је комисије управитељ утатељске школе. Министар Просвете може одредити изасланика на овај испит. У овом случају, изасланик је председнш; на испиту. а управито.1. потпредседник. Чл. 14. — Чланови иснитне комисије добијају хопорар за вршсње овот испита. По дана рада на овом исниту сматра се као два часа и хонорнше се по Уредби о хонорарима за наставнике средњих и стручних школа. Чл. 15. — Сваки кандидат који хоће да полаЖе нрактични испит, разрадићо код своје куће једно педагошко пптање и то иоглавито с практичне стране на основи властитог рада и искуства. ' "При изради, кандидат ће се нослужити и педагошком литературом, домаћом или страном. па ће на крају свог састава и имеповати списе којима се служио. Чл. 16. — Сваки кандидат, бар на три месеца нре полагааа ислнта, подноси Мпнистарству Просвете три нитања која би желео обрађивати, на одобрење. Министарство ће издвојити једио од тих питања и одобрпти његову обраду, Или ако питања не буду подеспа за обраду, Мипистарство ће их вратити кандидату, да избере нова. Обрађеио питање, заједво с молбом за полагање испита и увсрењем о својим годинала службе и оденама рада, изданим од Министарства Иросвете или од школског надзорника, шаље капдидат управитељу учитељске школе на преглед и оцену. 4.1. 17. — Иепитна комисија прегледаће писменп домаћи рад и оцеиити: да ли треба кандидата нустити на испит и, ако треба, позваће га; у противном, извесгиће га и нзнети му разлоге зашто му испит пије одобреп. Чл. 18. Кандидат који ни.је нровео најмање две школске годиие као сталан учитељ, и пије му рад оцењен најмање као повољан, а није му ни домаћи писмени рад добар, неће се пустити на испит. Чл. 19. — Кандидатп чији домаћи радови нису примљени као добри, могу после једне школске године поново полагати овај испит. -!а домаћн рад моту узетп исто пптање које су обрађивали први пут, а могу и сасвим ново, по чл. 16. ових правила. Чл. 20. — Кандндат, чији је писмени рад оцењен као добар, држаће једно пррктично предавање у нодељеној или ненодељеној школи, нред иснигном коМиси.јом. 4.1. 21. Пнтања за предавање дају се из свих наставних предмета и бележе се на засебним лнстићнма. Ових листића мора бпти бар пет више него што има кандидата који нитања извлачо. Чл. 22, .— Кад кандидат извуче питање, он ћо га разрадити код куће, како мисли да треба предавити V школи. За овај носао оставља му се најмање нола дана. Чл. 23. — Пре предавања кандидат даје спремљену припрему председнику комиепје, п онда држи предавање у одређеном одељењу основне школе нред комисијом. Чл. 25. — Комисија узима у оцену домаћи рад, припрему н практичан рад у школп на испиту, па и то како је каидидат бранио своје предавање и јесу ли његови разлози, психолошки и педагошки правилни, н на основи сг.ега тога, изриче суд да ли је положио нспит илп није. Чл. 26. — Овај испит оцењује се оценама: неповољан, повољан и одличан. Који капдидат добије неповољну оцену, сматра се да исиит није ноложио. Чл. 27. — Сваки кандндат кад испит положи добија оведоубу, коју иотписују. сви члаиови комисије. Чл. 28. - Кандидат може овај иснит поновити два иута, свагда у размаку једне школскс године, ако га не иоложи први пут. Ко испит не положи и трећи пут, не може га впше полагати. Чл. 29. — За кога се кандидата утврди да домаћи рад или принрему за предавање иије сам радио, неће се пустити на исиит. Чл. 30. — 0 резултату практичног учитељског испита комисија иодноси извештај Министру Просвете, који наређу.је да се оцене овог испита уводе у службепе листове учитеља и учитељица. IV Прелазне наредбе Чл. 31. ■ Привремени учитељи и учитељнце, као и учитељски заступници и заступнпце које немају квалиФикације по чл. 30 закопа о народним школама, а нровели су најмање пет годпна у учитељској служби у Србији или у неослобођеиим сриским земљама, и то до 1 маја 1904 годнне, имају право иолагати испит по чл. 3 ових правила (чл. 81 Какона). Чл. 32. — Испит по чл. 3 ових Правила могу полагати н учитељски застуииици и заступнидеI и II класе, без обзира на време нроведен'о у учитељској служби, који су служили у Јужној Србији по Уредби. Онп су дужни ноложити овај испит из српскот језика, ерпске историје и земљопнса Краљевине Срба, Хрвата и Словонаца н педагошке групе предмета са школским радом (п то само усмено), за три године по демобиливанији војске и онда ностају стални учитољи (чл. 30 тач. б) закона о изменама и донунама у аакону о народним школама, од 19 априла 1919 год.)