Prosvetni glasnik

Службени Део

167

хроматска могулација, Разрешаваље генералбаса: в) Хармонпзовање дане медодије без помоћи инструмената за четворогласни мупши или мешовити хор: г) наука о музичкпм облнцпма: Општа знаља. Хомофони и полифоии стил. Мотив . Ход мгура. Период. Став. Фугато. Капон. Фуга. Несма. Сарабанда. Гавота. Менует. Валцер. Мазур. Полонеза. Поход (марш). Кадрил. Скерцо. Варијација. Мали рондо и велики ровдо. Соната. Етида. Концерт. Фантазија, 5 г вертира. Прелудиум. Потпури. Раисдија. Опера. Оперета. Балет. Камерна музика. СимФонија. СимФонијска поема. Свита. Ораториум; д) нсшорнја музике, с иарочитим обзиром на нову историју; е) ттература: знатнија инструктивна дела за певање и о њима имати одређено мишљеље. Позиавати дела чувенијих композитора песама за један глас уз пратњу клавира, као и композитора и композиција за хор уз пратњу оркестра или без њега. Литература за виолину. Знати постанак и ^азвитак виолине и имена чувених пзрађнвача њених. Познавати инструктивна дела за виолину и имати о њима одређено мишљење. Поређивати имена чувених виртоуза на виолини и знати њихов значај за развитак технике тога инструмента, као и поређати дела чувенијпх композитора за виолину. 3) Практтни нтнт а) нз певања: Корекгно певање с листа (рпта ујз Ц ) лакших мелодија у виолинском или бас-кључу. Чисто иитонирање према даном тону („а"). Окретно руковање хором. Коректно свирање простијих хбрских партитура на клавиру или хармониуму, без припреме; б) из виолине: Дурске и молске скале у три октаве. Техника да се протеже до Крајцерових етида (по избору за гудало, пример и двојне ноте), Хајденових квартета и Бетовенових соната за виолину. Читање с листа. Способност у заједничком свирању; в) из клавнра : Дурске и молске скале. Техника да се протеже до Чернијевих етида бр. 299 и Хајденових и Моцартових соната. 4) Школскн рад. Комисија одређује о чему ће кандидат држати предавање учепицпма, Кандндат је дужап да изради писмену врипрему за предавање. IV за учитеље гимнастике 1) Опшшн испиш. а) из педагогике: сво као и за учитељо цртања (види под I); б) из методике: Циљ гимнастике и дечјих игара. Избор гимпастичких радња и дечјих игара. Однос гимнастике према осталој настави. Обрађивање гимнастике и дечјих игара, Наставн!* програм за средње и стручне школе из гимнастике и дечјих игара. 2) Усмени испнт. а) вежбање без справа: ходање, трчећи корак, трчање. Просте вежбе (чисто нросте вежбе, различности). Стројеве вежбе (чисте вежбе у строју, наступање — кола). Пливање; б) вежбање справама: вежбе са ђулићима, вежбе с теретом, с надицама, с буздованима, са заставицама, копљима, дугим моткама, обручима, луковима, и т. д. Веслање, лоптање, клизање на леду и на ски — санкање. Бацање камена, дискоса, копља, кугле, лопте, вежбе се вијачом, в) вежбање на справама: вежбе на јарцу, столу, коњу, на разбоју, вратилу, на круговима, на висећем вратилу, на коловрту, љуљашци, на лествицама, пузање иа моткама и ужету, на греди, иа клупи. Скокови: прости, јуришем и с мотком, у даљипу, у висину, у дубину; г) вежбе укуине: чисто скупне, народне и гимнастичке игре; д) убојннчке вежбе: Отпори, рвање, боксоваљо, борење. Преглед система телесног вежбања п то: шведског швајцарског, Француског, немачког, и т. д. Кандидати, женске, морају знати и рптмички систем: Бешепу и Т)а]сгозе: д) нсторија шелесног вежбања: Развој тедосног вежбања у старом веку, особито код Грка и Римљана. Развој телесног вежбања у новом веку код културпих народа. Соколство код словенских народа. Народне игре у Срба, Хрвата и Словенаца. 3) Пракшични псппш. Кандидат има да покаже практичну спрему: да поједине радње без справе и са справама уме изводитп. Зато ће, тумачећп поједине гимнастичке вежбе, п изводити их у исто време, да би се видела његопа практичпа извежбаност. Практични испит је по томе у тесној вези с усменим. Кандидат ће показати и спремност за гпмнастичке вежбе у вези с музиком. 4) Школскн рад. Кандидат држи предавање ученицима према иапнсаној припреми, коју пре часа предаје председнику пспитпог одбора. Одбор одре^ује, п чсму ће кандидат држати предавање.