Prosvetni glasnik

714

Просветни Гласник

О ЂОРЂУ НАТОШЕВИЋУ (1821—1887) — ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ОД ЊЕГОВА РОЂЕЊА — (крај) III У Србнји. — Референаш за основну н за средњу насшаву. — Извешшај н предлози. — Комчснја за обнову основне школе. — Ошпушшање нз службе.'— Главнн школски референаш на српским вероисповедним школама у Угарској. — Нове н последње шековине. — Сашисфакцпја из СрбнЈе. — Смрш. У Бечу, као студенат, живео је Натошевић неко време у једној кући у којој је пребивао и кнез-Михаило. Да ли је том приликом кнез у изгнанству боље упознао Натошевића и његове способности, или је истом касније, пратећи његов рад, видео у њему човека подобна и за велике просветне реформе, тешко је сада рећи. Да је у Натошевића било симпатија за кнеза, видимо у једном његову писму Даничићу. Кад је чуо да је кнез-Михаило дао Бранку стипендију, пише Даничићу у једном писму без датума (биће октобра 1850): „Ђоко Брате! Кнезу Мшаилу фала! Фала кнезу Мшаилу! Благодарности суза, да 1е мени учинио, не би истеро, ал ево их за Бранка; он сад себи помен учини, не како што ја велим само, већ како и ти, и сваки, ко Бранка позна1е, — а ако Бог да, Бранко ће Мшаилу дика бити, ако Бог да, са Бранком ће се сав свет српски поносити." У осталом, те симпатије су биле заједничке читавом кругу Натошевићеву. Кнез на престолу није заборавио свога познаника из изгнанства, или га није ни могао заборавити, јер се онда најако говорило у свему српству о Натошевићеву реформаторском раду. Год. 1867 позвао га је у Београд. Натошевић се с тим лакше могао одазвати том позиву што су онда настале велике промене у Аустрији (од Аустрије је постала Аустро-Угарска), које су повлачиле и промену у његову положају. Тешко је одредити који је мотив надвладао у њему: да ли онај да се не замери кнезу не примајући му позива, или пак што је био уверен да се у мађарској државној служби, не знајући језика мађарскога, неће најбоље осећати, и да, знајући опет нетрпљивост мађарску, неће више бити онако слободан у својој радњи као што је дотле био. Милићевић је у „Историји педагогије" забележио: „А године 1867. пред јесен, по предлогу г. министра Цукића, дозван би овамо, дотле већ на великом гласу иа оној страни, др. Ђ. Натошевић, и отпоче се многи жив говор о народним школама. Натошевић обиђе школе у Београду и у неколиким окрузима. О стању тих школа он написа извештај доста живим бојама. Оштрина овога суда могла је повредити многу осетљивост, али свакојако долазак овога човека и његова оштра критика била је од велике користи српској школи, па и само тиме што су многи људи, дотле о лако све узи-