Prosvetni glasnik

14

Просветни Гласник

ски. Изгледа да је он знао житија Константина и Методија у старим ' ^еписима. Али је озбиљну пажњу наука посветила овим изворима тек после познатог чланка руског научника Горскаго године 1843, који је први доказао велику историјску вредност ових извора. Од тога доба научници су добили нову грађу за карактеристику рада словенских апостола, али у исто време у науци се јавило ново научно питање, које је изазвало доста спора итеорија. То је питање о поузданостиових нових извора. Ствар је у томе што се тако звана панонска житија не поклапају у свему са осталим нашим изворима, нарочито латинским, а и пружају нам понеке податке за које не знамо ништа из ових других историјских извора. Ово је изазвало сумњу у истинитост таквих података, на у опште и у историјску вредност словенских житија Ћирила и Методија. Нарочито понеки западни научници, као у новије време немачки професор Оое1х и пољски Вгискпег, тежили су да подрију историјски значај ових житија. У житију Методија наводи се писмо папе Адријана П-ог моравским кнезовима Растиславу и Светопуку и панонском кнезу Коцелу од год. 869 у којем се одобрава словенски обред. Но међутим, у другим папским писмима, као на пример у писму 873 г., тако исто у писму 885 г., словенска служба се забрањује. Имамо још једно писмо папе јоана VIII од год. 880, које нам је познато у латинском препису из XI века, и које такође одобрава словенску литургију. Али научници, као 6ое1г, никако не допуштају да је то одобрење икад постојало, те због тога поричу не само податке о том одобравању из житија Методија, него и истинитост писма из год. 880. Разуме се, за нас је ту од мањег интереса да ли су папе икад одобравале словенски обред или не, него је нама стало више до тога да ли су такозвана панонска житија у опште поуздан историјски извор, Као резултат дугог научног спора можемо утврдити само позитивни одговор на ово питање: Све сумње у историјску вредност наших словенских житија током времена изгубиле су сваку подлогу. С обзиром на противречност папских писама сада је јасно да је ова противречност била потпуно природна ствар, јер питање о словенском обреду било је питање више политичког, него ли црквеног карактера. Борба између немачког свештенства и Методија била је у исто време борба моравског народа са Францима за самосталну народну цркву и културу, па у вези са тим и за државну самосталност Моравске. Према различним приликама папа је заузимао у тој борби различно становиште, час забрањујући, час попуштајући. Тако сматрају ово питање не само најбољи знаоци питања о Ћирилу и Методију, него и најистакнутији историци римске цркве, као нпр. 1^ап§еп. Са друге стране, нови научни проналасци друге половине прошлог столећа сјајно су потврдили велику историјску вредност словенских