Prosvetni glasnik

Службени Део

Цео овај део о изједначивању гласова могао би изостати, пошто само от*ежава учење читања. Деца ће и овако изговорити сугласнике онако, како то писац жели, без да се то у буквару тумачи. Незгодан је пример на 33 стр. 6агс1а§ ћтк, зге^еиу 1)121к (Богатп се гоји, а сиромашак нада [узда]. Сад, у овом времену, указиватн на богаташе, како се гоје, баш није згодан пример за школу. У читаначком делу буквара, на стр. 42 6уегтекја1екок, изнесен је опнс дечјпх игара, ц то: ВеиНеЦет Из кег<;ете(;; 1ап4а гбка; А тас1аг. И ако деца лако науче и схвате дечју пгру, кад им се покаже, не могу дечју пгру схватити ни разуметн, ако читају огшс игре. Стога сам мишљења, да су ова читаначка комађа о играма, за децу у I р. тешка и несварљива. Реченица; А та<1аг гери1о тогс!и1а4окка1 Ји1авпак јнс1и1, није за I р. У загонсткама на 61 стр. 4 загонетка; Е§у ћо!пак ћапу ге§е тап? 1Ш пагта(1161 ћо(:пак? Ако није каква шаљива загопетка онда ће збунити децу у стеченом појму о бројевима. Уз поједина писмена има доста градива за вежбање, и природно је, да се у почетку, код прва 3—4 писмепа не могу бог зна какве реченице нравити, но после су речепнце све боље, и могу добро да послуже за вежбање научених нисмена, јер је много труда уложено на то, да се научено градиво често нонавља. Градива за читање ила доста, можда и много. Особито у читалачком делу има много песама. У сваку школску књигу, па ма на кои језику била написана, морамо уносити градиво, за правилно упознаван.е земље, народа и државе, према разреду, за којн је књига написана. А све то мора већ од I р. почети. У буквар могу да уђу имена места у Војводини онако, како им.је право име било пре номађаривања имена, дакле Госпођинци, Вилово, Купусина, Селенча, Каравуково и др. да се та деиа почну одвикавати од имена Во1с1о§а882ону1'а1уа, ТинДегез, ВасзкоЛез, Вас8§уи1а1а1уа, ВасвогЛаа, како их можда ван школе чују. Опда да УђУ У буквар српска пмена Душан, Милош и др. да та деца науче, да Ићапгег није мађарско пме. ма да га н Мађари дају својој деци. Треба деца да дознају, да 8га1та, зхепа, ^егепДе, и још многе друге речи нису мађарске, ма да се у њиховом језику одомаћпле. Све се ово даје исправити у другом пздању ове већ готове књиге. Писац је млого труда уложио, и за вежбање купио примере, у којима ће се научено градиво непрестапо понављатн и утврђпватп, а тнме главна цељ ове књиге, да деца науче читати, иостићи. Препоручујем овај буквар на одобрење с тим, да писац у идућем издању исправи оне погрешке, које Главни Просветни Савет за такве нађе. Саслушавши Савет је мишљења: да се Сраскп Буквар, Буквар за буњевачке школе п Чпиханка за II разред, од Дотића, не могу одобратп као уџбеници; да се Мађарскн буквар од Ђисаловића, Оеи1$сћез 1е&еШсћ III и IV део од А. Јорговпћа, ОеШзсћез А. В. С. и ОеШзсћез 1е&еШсћ од Шлегла, и Ма§уаго1уаздкдпуу, од Лотића, могу одобрити, привремено и само за школску 1921—22 годину, у недостатку бољих као уџбеници приватног издања у војвођанским школама али, да треба што пре израдити потпун нацрт за стечај за израду уџбеника у тим птколама. III. Прочитана је молба г. Божидара Димића, суплеита Пожаревачке гимназије, да се његова Француска Чншанка одобри као уџбеник приватног издања. Савет одлучује: да се за преглед и оцену умоле г.г. Милан Вујановић, Свет. Петровић и д-р Милан Шевић, а писац да положи 450 дипара за хонорар реФерентима. IV. Прочитана је молба г. Мнлоша Димитријевића," проФесора Београдске Реалке, да се његова Француска Чпшанка с грамашнком одобри као уџбеник привагног издања у средњпм школама. V. Чита се реФерат г. д-р Милутина Миланковића, о Наиршној Геомешријн проФесора Стев. Давидовића и инжињера Димитријевића (в. 1206 саписник, под V) РеФерат гласп: На позпв Просветног Савета од 17-111-1921 год. који је стицајем околности стпгао тек два десеца доцније у моје руке — прегледао сам рукопис Нацршна Геомешрпја за реалне гимназије и више занатске школе од г. г. проФ. Стев. Давидовића н инжињера Жив. Димитријевића па ми је част поднети о томе овај извештај: Нацртна Геометрија заузима у области математских наука прелазно место између чпсте теорије п њене примене. Створена за нримену, она се је покавала врло корисна и за теоретску геометрију и унела је у ову нове и плодне појмове. Према њеном прелазном положају може се нацртна Геометрија обрађивати на разне начпне који леже изиеђу два екстремна правца: један од њих тражи што ужу и искључиву везу са теоријском геометрпјом, а другп узпиа у