Prosvetni glasnik

94

Просветни Гласник

ако је ова одиста онај креативни реални ток свесности и слободе у животном елану исти који и креативни реални активитет психички у нашем ја. Интуиција је одиста инстинктивна способност која се може елаборисати, проширити и систематисати као средство сазнања, ако она — као и инстинкт — није ништа друго до „симпатија", т. ј субјективни психички доживљај којим, интроспективно, сазнајемо себе сама у психичком активитету; и интуиција одиста, тако проширена и разрађена, примењена рефлективно, екстериоризирана, јесте начин сазнања који би ушао у срж реалности саме, и ако је све и око нас, као и ми сами, креативна струја свесности. Бергсонова интуиција је, у самој ствари, чист методолошки и садржајни покушај редукције свега на свесну динамику нашег „ја"; интуиција је у Бергсона покушај да се „споља" објасни са „унутра", тиме што ће се „унутра" некако опет направити „споља", процесом „екстериоризације". 4. Овако програматички и дескриптивно изведена интуиција у Бергсона, ориентирана је свом својом будућом акцијом на — метафизику. Она има да буде начин спекулације којим ће се постати једно са целином живота и света, схватити реалност која је само еволутивни ток и ићи са тим током самим. Крајњи методички смер, и једини у осталом, интуиције, разрађене и на делу примљене колективним, постепеним радом генерација, јесте то „уживљавање, али свесно" у саму струју креативне свести. Као што је и цела филозофија Бергсонова приказана, њим самим као „сасЈге", програм, скица, тако је и та примена интуитивизма у метафизици будућности програм, и више но скица, једна вера, једно уверење, базирано на метафизичкој вери у то да је живот сав у основи слободни стваралачки дух. 5. Бергсонова филозофија интуиције, у колико је филозофија „интуиџије", без обзира на остале њене конструктивне метафизичке елементе, јесте један покушај да се иншуитивни елеменаш у сазнању у оишше извуче, нагласи и спроведе у једној метафизици која је динамично-спиритуалистички еволуционизам. Како је гносеолошки интуитивни елемент проблем који се истиче као централни проблем Филозофије Уметности, то долазимо на други део који смо у уводу истакли: интуиција у уметности. Напомињемо овде само то, и толико, засада, да је Бергсон дао у своме делу /.е пге, а у трећој глави О карачтерној комици, једно схватање уметности које је, у том његовом најранијем делу, врло много карактеристично по проблеме који нас овде занимају. Касније, изгледа, Бергсон је, у разрађивању своје позитивне метафизике, елемент уметности уносио доста ретко. Уметничка креација („естетичка способност") је ту наглашена као аргумент да један „интуитивни напор" ради проширења инстинктивне ^пособности „није могућ". О томе делимичном раду Бергсоновом, који