Prosvetni glasnik
Бергсонова Филозофија
95
улази једним делом својим у проблеме, који се истичу у овој расправи, биће речи касније у њеном трећем делу. II Кад се уметност схвати као једна нарочита активност људског дузса, онда се, сасвим природно, истиче одмах и непосредно проблем: у чему се састоји та врста активности духа? То је проблем на коме почива и на који треба да одговори Филозофија Уметности. Одмах ту, у почетку, сусрећемо се са мишљењима чија је садржина и тенденција у томе да се одговор на истакнути проблем нађе, не у филозофији, него у другим групама знања, у науци, у научно схваћеној психологији, социологији, физиологији, у естетици најзад која треба да буде једини домен у који се и питања и одговори о свему што је уметничко имају да увуку. Другим речима, судара се са оним мисленим правцима који иду на то да што више ограниче област филозофије. И кад је питање о нарочитој врсти активности оличеној у уметничкој креацији, одмах се укаже на легитимну науку о лепоме и о уметности, на естетику. Међутим, оно што се данас може назвати естетиком, представља данас један доста хаотичан комплекс у коме су измешане врло различите тенденције, разноврсне методе, разни смерови и разнолике дефиниције и ограничавања онога што је „естетично". Филозофија Уметности представља, за многе, једну метафизичку тежњу, при чему се одмах замишљају својевољне и произвољне метафизичке конструкције о значају и смислу „лепога" и уметности. Указујући нарочито на велике немачке системе посткантовске, истиче се како су тамо питања о лепоме и уметности схватана са субјективних метафизичких гледишта и доводила до дефиниција и појмова који се на живу уметност примењивали насилно, одбацује се свако филозофско мешање у питања о „естетичном". Без обзира на то да су баш ти велики системи дали Филозофији Умотности много дубоких и врло тачних опсервација које нису никада довољно запажене, том принципиелном померању проблема из филозофије у научну естетику може се много замерити. Естетика као наука је један проблем, нарочито ако се естетика прошири поред лепога и на уметност; проблем који се може решити само у филозофији. Ако је естетика само део психологије као науке, психологистична естетика, не треба заборавити да је и психологија као наука проблем чије решење може дати само филозофија. Прва питања сваке естетике, о њеном предмету, о њеном обиму, о њеним методама, о њеној научној легитимацији, о праву њеном и границама, све су то питања филозофије. Сем тога, естетика се може схватити као психолошка дисциплина кад је она наука о нарочитој врсти емоција задовољства и кад је њен централни проблем питање „о естетичком уживању" психолошког субјекта. Но чим се изједначе проблем о естетичком уживању и проблем о уметничком стварању, одмах се улази у хипотезе