Prosvetni glasnik

Мисли на Св. Саву

205

сини свога позива, да према свима искушењима на која ће на свом животном путу наилазити, буде што отпорнија, и да се са највећом вољом и енергијом посвети раду,~ не само док је у школи, него и у свом доцнијем животу. Школа није у стању да човеку пружи сва она знања која су му за плодан и успешан рад у животу потребна. Она је корисна само за почетак, јер се у њој дух младића васпитава за рад, али она није у стању да му прибави знања и искуства која се постижу само неуморним часним и лојалним радом у највећој школи, — школи живота. Буде ли наша омладина искрено примила к срцу ове речи, и свој рад у доцнијем животу њима саобразила, она ће несумњиво дочекати потпун триумф заветне мисли нашег првог и највећег народног пријатеља и просветитеља Св. Саве, да поред политичког уједињења нашег народа види и његов потпуни културни и духовни преображај. Д-Р м. АЋИМОВИЋ

ЈУБИЛЕЈ ПРОФЕСОРА А. БЕЛИЋА 29 јануара ове године, Лингвистичко Друштво прославило је двадеспетогодишњицу научног рада др. Александра Белића, професора Университета у Београду. Овај јубилеј је не само заслужено признање за 25-годишњи плодан научни рад једног још млада човека, већ и знак да се наше послератне несређене прилике почињу полако да разбистравају и консолидују. Ово је не само крупан датум у развитку лингвистике код нас, већ је чак донео и непосредну корист науци, јер су поштоваоци и ученици проф. Белића за ову прилику у част његову издали нарочит Зборник филолошких и лингвистичких сшудија. У њему су заступљени представници филологије и лингвистике, како наши тако и других народа: поред научних снага са Београдског, Загребачког, Љубљанског и Скопљанског Университета, ту су и крупна имена наше науке код Чеха, Пољака, Француза и Немаца. Само несрећни руски научници, који се, одсечени од целог света, боре с глађу и другим невољама, нису могли својим прилозима показати љубав и поштовање према своме другу и пријатељу. Уместо свих њих, то је могао учинити једино Ст. М. Куљбакин, некад професор Харковског, а сад Скопљанског Университета. Због своје богате, разноврсне и добро обрађене садржине, овај зборник је велика добит за науку, и једна корисна новина, која је код Руса врло уобичајена. Пошто је једногодишњим слушањем предавања Љ. Стојановића на Великој Школи ударио добар темељ за своје доцније студије, А. Белић је 1895 отишао на Одески, а затим на Московски Университет, где се