Prosvetni glasnik

206

Просветнк Гласник

под наставничким и личним утицајем славних професора Фортунатова и Корма формирао у потпуна научника. Тамо се као студент 1897 год. прки пут појавио на научном пољу са својим радом ЗамШка о славннскомг жишш св. Плшш- Петки, одштампаном у часопису руске Академије Наука, ИзвИл ошдђл. русскаго лзика и словесносши, књ. II, у којем је изашло још неколико његових студентских радова. Из Москве је А. Белић отишао у Лајпциг, где је слушао предавања Бругмана, Лескина и Сиверса, и где је 1900 својом дисертацијом 2иг ЕпШсИип^з^езсМсМе с1ег зкппзсћеп ОеттиШ- ипс1 АтрИЦсаИузијјГхе стекао докторску титулу. Природом богато обдарен, савестан и марљив, добивши одличну спрему код најбољих професора, он је без такмаца наследио Љ. Стојановића на катедри словенске филологије на Великој Школи, на коју је изабран за доцента 1899, а за професора 1900. Време од 1897 год. па до данас, проф. Белић је испунио марљивим и неуморним научничким радом и као наставник, прво Велике Школе, а потом Университета, и као писац око 60 већих и мањих дела, монографија, студија и реценсија из области лингвистике. Тим својим плодним радом он је, може се слободно рећи, створио код нас читаву школу модерне лингвистике, идући за њеним творцима, а својим учитељима: у Русији Ф. Ф. Фортунатовом и А. А. Шахматовом, а у Немачкој К. Бругманом и А. Лескином. И ако има доста радова и из области других словенских језика, ипак се проф. Белић највише посветио проучавању српскога или хрватскога језика. То није био лак посао, јер је он носио на својим леђима целу катедру: са српским, старословенским, упоредном граматиком словенских језика, упоредном граматиком индоевропских језика, санскритом, принципима лингвистике и филозофијом гласова, а није имао пред собом утрвен пут. Он се подухватио великог посла: да даде потпуну и јасну слику развитка српског језика од времена издвајања из велике словенске породице, па до данашњег дана, једном речју, он је предузео да напише историјску граматику српског језика. Међутим, тако замашан и потпуно нов рад немогућно је израдити без савршеног познавања садашњег стања нашег језика. Зато је проф. Белић највише труда и пажње посветио проучавању диалеката српскога језика. Може се слободно рећи да код нас права диалектологија тек од њега почиње, јер после онога што је Вук рекао о нашим диалектима, због његовог великог ауторитета, дуго се сматрало да и нема шта више да се каже, тако да имамо врло мало диалекатских испитивања, па и то је или непотпуно или недовољно критично. Проф. Белић примењује модерне научне методе, уноси у посао необичну љубав и оштроумност, тако да је он за српски језик оно што је Шахматов за руски. Први његов рад у тој области је Диалектологическал карша сербскаго лзика, штампана у издању руске Академије Наука 1905 г. Ту први пут после Вука налазимо сасвим ново