Prosvetni glasnik

Проучавање Старе Српске Књижевности

213

средно одгони болести, и да записи у амајлијама спречавају урок, одгоне опасност, одбијају несрећу! А све се то формирало из те старе књижевности, преко ње и по узору на њу. У опште, треба бити искрен и рећи једну мало непријатну, али тачну ствар. Наша Академија није учинила апсолутно ништа за систематско проучавање српске историје и књижевности. У њој нема ниједног покрета са ширим планом који би ишао за тим да се проучи целина или бар један део тих дисциплина, као што је учинила Југословенска Академија са својим О1р1ота1$кт 2ђогткот и са 51апт рГзата 1гпа1зкт. Све што је објављено код нас, има карактер приватног посла, личних занимања, случајних открића, али ништа не постоји што би, као што је случај са Г. Цвијићевим Иасељима, казивало да је код Академије у току нека акција за систематска проучавања из тих области. Шта више, ва пуних тридесет година, Академија још није за своја издања поставила ни принципа како да опрема старе споменике: да ли онако као што су чинили Шафарик и Даничић и као што се издају стари грчки споменици, са потпуним разрешењем свих писарских и традиционалних кратица, или, као што чине модернији издавачи са много оправданости, издајући текст онакав како је написан и остављајући да се види и индивидуални и традиционални начин краћења, знајући да је и то данас предмет проучавања и извесних констатација. У Академијиним издањима издају се текстови како ко хоће. И не само то: тамо има дела у којима се на истој страни налазе оба метода. Ради тога њене публикације наличе каквој либералној редакцији чији рад зависи потпуно од случајних сарадника, а за који она, поред толико људи од струке који су јој досад припадали, није дала никакве инициативе и никаква плана. Са таквим стањем у тим основним пословима, изгледи за успешан научан рад на старој књижевности нису сјајни. Кад се томе дода и то да ми још немамо ни једног честитог дела из наше палеографије у њеном широком обиму, које би омогућавало студију рукописа на широј основи, и кад један радник који се преда на известан посао, мора сам свршити све: и трагање за рукописима, и њихову формалну студију, и њихову критику текста, и њихово груписање; наћи њихове узоре и њихову провениенцију по типу и језику и одредити њихову унутрашњу вредност; кад се томе додају материални напори и мољакања по толиким мало и тешко приступачним библиотекама; кад се све то-узме у обзир, онда се види да се од таквог радника тражи много, и да је његов рад несразмерно тежи п сложенији од рада ма на ком другом подручју наше народне науке. Ради тога се на те послове у нас мало ко потпуно давао, и ради тога су досадашњи резултати рада веома оскудни. Можемо их прећи, буквално речено, на неколико прста. Шафариков преглед ОезсћкМе с1ен зегМзсћеп ЗсћпЈНћитз у његовој познатој Исшорији југословенских књижевности, рађен, у главном, на