Prosvetni glasnik

214

Просветни Гласник

основу карловачког и фрушкогорског материала, остао је дуго времена у рукоиису и издан је на свет тек 1865 године, после његове смрти. Штета је, за општи интерес наших студија, што то дело није изишло онда кад је и написано, и кад је могло јаче деловати на „љубитеље српског књижества" да тим стварима обрате већу пажњу и почну можда и сами истраживања сличне врсте. У нас је Шафариковим трагом, још у почетку његова рада, пошао Ђорђе Магарашевић, активни уредник првих Шшописа, немајући пред собом дела тога типа, па је још више вероватно да би се доцније, с таквим приручником,. тај интерес и код других развио и учврстио. (Вуково занимање за те ствари потицало је од Копитара, али никад није било тако јако да преокупира његово главно деловање. Његови познати Примери имали су другу, непосредну намену). Шафариково дело консултира се још и данас, јер материал фрушкогорских и карловачких рукописа није опште познат, и јер код њега има и ту, као и у свима другим делима, корисних упута и података. Први бољи преглед који је дошао после тога, била је позната Јагићева Ш51опја кпјиеупози (1867), која је онда потпуно одговарала својој намени и била рађена са великим знањем ствари, али која је, на жалост, остала недопуњавана и неисправљана, и која је данас, с тога, застарела. После, све до појаве Г. Муркине СезсћкМе (1ег аИегеп зИс151аУ15с1геп Шега1игеп (1908), није било ниједног солиднијег самосталног прегледа те књижевности, изузевши кратки приказ Новаковићеве Исшорије српске књижевносши (1871). Г. Муркино дело, рађено с великим претенсијама, не задовољава у многом погледу, и општи утисак који се има од тог прегледа, остаје увек да је он рађен од човека дилетанта, и да писцу није успело да даде нити потпун приказ целе материје, ни успелу слику опште књижевне активности, ни да истакне укупан значај појединих покрета. Дело, у опште, није основано на интенсивним властитим студијама, и не даје увек ни суму ондашњег познавања извесних партија, а знатна му је оскудица ненавођење и непотпуност стручне литературе. Г. Поповићев Преглед српске књижевносши ограничио је стару књижевност на приказ дела чисте књижевности (биографије, романи и приповетке, апокрифи, хронографи и родослови), али је за тај занимљиви и концизни део изнео готово потпуну и у нас први пут савесно израђену библиографију. Преглед Г. А. Гавриловића у његовој Исшорији српске и хрватске књижевносши (1910), као и остале партије тога дела, рђав је несамосталан рад, вршен олако и површно, и о њему готово и не вреди озбиљно говорити. Лепих и дефинитизних монографија врло је мало. Осим Стојановићеве студије о Миросављеву Еванђелију и Куљбакиновог прегледа Вуканова Еванђелија, Даничићеве радње о Хвалову рукопису, Јагићеве о Минхенском Псалширу, Цешињском Окшоиху и Матичином Апосшолу, и Сперанскога о Манојловом Еванђелију, ми немамо више ниједне прво-