Prosvetni glasnik

252

Просветни Гласиик

брига и доводили их на размишљање о узроцима неуспеха. Искуство нам казује и утврђује да су у гимназијама писмени задаци из страних језика били увек бољи него из матерњег, те према томе изгледа да ђаци боље знају туђе језике него свој матерњи! Па шта је узрок овоме? Ако се само узме у обзир врста задатака, одмах ће се добити јасна слика. Кад се за писмени задатак дадну ствари које траже само подражавање, онда је резултат задовољавајући, а чим се дадну за писмене задатке и ствари које захтевају више размишљања, више посматрања, више самосталности, успех је страшан. Дакле, из страних језика дају се задаци већим делом за подражавање, који се своде на просто превођење, а из матерњег језика увек такви који захтевају рад мишљења и слободно расуђивање. Да би било успеха, потребно је изводити честа, али поступна вежбања из писмених састава. Њих треба захтевати још у основној школи, али све према узрасту ђачком, тј. духовном развитку њиховом. При овоме ваља најпре децу упутити на посматрање, на вежбања њихових чула, јер са вежбањем чула стоји у тесној вези и вежбање мишљења. При излетима, које треба чешће чинити, будити осећања, па захтевати да се то лепо изрази речима. Друго једно средство јесте међусобно дружење ђака, при чему они умножавају свој умни капитал. Даље средство јесте читање књига. Колико ли одраслих има који читају књиге као деца!... При читању књига треба ђаке упутити које и какве књиге ваља читати, затим на начин самога читања. Ово је врло важно. Лепа места у књизи подвлачити и чак их записивати, у нарочито за то спремљене књижице, па их доцније често прочитавати. Шенбах каже да се читање књига састоји у томе да се из сваке књиге одабере оно што она садржи; да се разликује главна ствар од споредне; да се разуме однос између садржине и облика, и да читач себе стави у положај да све што је ново и лепо присвоји. Ко хоће стварне користи од лектире, тај мора читати мало и с разумевањем. Добро читање није тако лака ствар како нам изгледа. И Гете с правом каже: „Читам 80 година, и сада још не могу рећи да сам доспео до циља". \Уе15е-Сћо1еУ1из препоручује и читање лепих места на глас, јер се само тим може запазити лепота изражавања, пошто се тада не ужива само очима, већ још и ушима. Хердер у својим беседама вели између осталога: „Ниједан мајстор у вештини употребе говора не долази с неба. За то се морају извежбати органи, све душевне силе на које се говор односи. Гласно читање, учење на памет, ствара не само начин писања, већ, задржавајући туђе мисли, буди своје сопствене; то даје души радост, фантазији хране, а срцу велика осећања". \Уе15е је у овој књизи дао и неколико обрађених расправа које могу послужити ђацима за углед како се теме обрађују за писмене саставе. На крају књиге опет изиео је око 260 темата за обраду, истина