Prosvetni glasnik

336

Просветни Гласник

Релатинна заменица с предлогом је 1ецие1 за лица и за ствари. За лица, може се употребити место 1ецие1 заменица ^ш, која је увек непроменљива._ Вежбања. Вежбања лекција 40. и 42. треба да се раде врло пажљиво и да се понављају више пута, да би ученик стекао сигурности у употреби релативне заменице. Лекције које затим долазе су битно лекције за речник, али оне све садрже извесне граматичке особености које смо ми забележили на крају сваке лекције. Прошло време. Једино време употребљено за време 60 првих лекција је презеис. Са 61. лекцијом почиње учење раззе сотро$е-а, направљеног од садашњег времена глагола ауо1Г и рагИаре-а раззе глагола који се мења. Како предавати то време? Први глаголи у прошлом времену изражавају радње извршене у разреду. Узмимо као пример глагол (егшег. Професор затвори своју књигу, и вршећи ту радњу полако, изговара у исти мах: је {егше 1е Нуге. Затим, скрстивши руке, и показујући добро учеиицима да не врши више никакву радњу, он ће рећи: ј' ај 1еппе 1е 1пте. 'Гако ће поступити и са другим глаголима на ег назначеним у лекцији (бесћЈгег, розег, 1еуег, топ1хег). Што се тиче глагола на /г, који затим долазе, није било могуће дати их који изражавају радњу која се лако може извршити у разреду, јер смо ми хтели да дамо прошло време само од већ познатих глагола. Професор ће дакле морати овде да се задовољи граматичким објашњењем. Најлакше и најпростије састоји се у томе да се каже једна реченица у садашњем времену и да се стави затим у прошло: Пример: Ук1:ог пе 1гауа:1!е раз; 1е рго!еззеиг 1е риш1; УкЈог п'а раз 1гауаШе; 1е рго!еззеиг 1'а рипј. Глагол Ншг може се међутим директно објаснити, конверсацијом. На пример, професор приђе табли и каже: Ке§агс1ег: ј'еспз 1е ргезеп! с1и уегђе јегтег (или макар шта друго), и чим је написао последњу реч, он каже: ј' а! Нш, и подвуче црту испод онога што је написао. Кад се буду измењали неколико глагола у прошлом времену, професор ће дати да се раде вежбања за примену. Имиерфект. Учење раззе тсШЈш-а или сотрозе-а прекинуто је, да би се избегла монотонија. У 62. лекцији предаје се једна друга форма прошлог времена, која је имперфекш. Њега је врло лако разумети и објаснити речју ћЈег, и сличним изразима: Гаппее бегшеге, 1а зетате с1егшеге, 1ипсН сЈегпГег; то би се могло назвати имперфектом неопредељеносши. Да би прецизирао прављење имперфекта, професор ће се вра-