Prosvetni glasnik

360

Просветни Гласннк

и кретање сточића на спиритистичким седницама, затим извесне појаве слепе послушности одн. одговори вештачком (хипнотичком) сну, на многе животињске реакције које изгледају разумни одговори (нпр. „рачунање" чувеног коња, „паметног Ханса", који је давао одговоре ногом према несвесним миговима свога дресера), и т. д. Мисли се испољавају у несвесним покретима у толико неодољивије и јасније, у колико су живље, афективније. Бехћерев је врло простнм експериментом — држећи једну лоптицу о концу - утврдио да се кад се, зажмуривши, живо представи један покрет, рука несвесно креће у правцу замишљеног покрета. Животињски инстинкт вребања је такође само несвесно праћење и најслабијих покрета у вребане животиње, а сва дресура је у главном искоришћаеање тог инстинкта. Пас, да би нас разумео, вреба сваки наш покрет, сваки поглед, а поглед, израз очију, састоји се такође само у необично финим, слабим и брзим покретима најфинијих, различно обојених делова ока. Врло финим и зато несвесним покретима ока („пипањем очима") и њиховом везом са бојама, објашњава данас већина психолога представе простора, облика, величиие, даљине, кретања. Хоће ли спољашње телесне реакције моћи икад бити довољно познате у својим везама са скривеним унутрашњим процесима, с оним што човек унутрашње опажа, с душевним појавама? Хоће ли моћи бити толико познате да неће бити потребна никаква нарочита обдареност за практично познавање људских карактера као даиас, већ да ће се из садашњих њихових покрета, речи и дела, моћи тачно предсказати све будуће радње њихове? Ко би то смео тврдити с обзиром на зависност душевног живота од чисто телесних промена (нпр. болести) које није могућно предвидети ? Само се сме тврдити да некакав „чист дух", нешто без икаквих можданих одн. животних, телесних елемената, не може постојати као предмет науке док је човек човек, од мускула и нерава. ПСИХОАНАЛИТИЧНЕ МЕТОДЕ; НЕСВЕСНЕ ПОГРЕШКЕ У РАДЊАМА На претпоставци несвесних душевних процеса заснива се најновија психоаналитична метода у Психиатрији. Психоанализа, коју је засновао бечки професор Фројд, и која данас броји врло много присталица, је пре свега метода лечења нервно болесних. Она се разликује од обичне психолошке анализе, која почива на унутрашњем посматрању (самопосматрању), у толико што обраћа пажњу баш на нехотичне одговоре и у њима покушава открити скривене душевне процесе, тумачити снове п лечити душевне болести. А нису само речи карактеристичне као нехотични изрази скривених душевних процеса; оне су то чак у релативно мањој мери, јер човек обично лакше влада речју и може се донекле претварати и рећи друго на што мисли и осећа. У изразе најтајнијнх