Prosvetni glasnik

Оцене I! Прикази

373

бијати пут, а друго, да је желудац нешто друго, одвојено од једњака ма да ми знамо да целокупни цревни канал од почетка до краја предетавља једноставан орган само са појединим диференцованим деловима. — На стр. 36. код варења писац помиње процес оксидације и образосања телесне топлоте, али је пропустио да нам објасни откуд то да и оксидација и распадање (т. ј. и асимилација и дисимилација) у протоплазми, као два супротна хемијска процеса, повлаче за собом произвођење топлоте. Јер то је на први поглед у супротности са суштином хемијских процеса и са принципом о одржању снаге, те је требало ствар изближе објаснити, а не уносити пометњу. Приликом говора о „чулним органима" (који из непојмљивих разлога долазе на завршетку општег дела и без непосредне везе са живчаним системом), писац код „ока" вели од речи до речи: „Иза мрежњаче и унутра у средини има један округао отвор" [за зеницу] (стр. 43). То је међутим један апсурд, који човек просто не зна чему да припише, да ли нехату, или незнању, или и једном и другом. — Говорећи, даље, о томе како мрежњача „одмах ухвати слику, као фотографски апарат" — писцу ни на ум не пада да би тој фрази у једној школској књизп требало дати научне подлоге и значења једним екскурсом из оптике.За чуло „пипања" (стр. 47) писац вели да „се налази на површини коже", што би другим речима значило у епидермису, а то је нетачно. Даље писац нигде не спомиње да чуло „пипања", како он зове чуло смештено у кожи, није тако просто и једноставно чуло, нити њега сачињавају само. живци за „опип", већ је кожно чуло (како би се у онште могло назвати), диференцовано у неколико и физиолошки (психички) и анатомски оделитих чула. Говорећи о даљој улози и задаћи коже, писац помиње, поред осталог, и знојне жлезде и види њихову улогу у лучењу зноја и пречишћавању крви, али заборавља да наведе и други значај, који лучење зноја има у регулисању топлоте (одузимање топлоте испаравањем). Даље, он смеће са ума да спомене да кожа сама по себи (као рђав топлоноша), а још више са масним поткожним слојем, такође донриноси тој задаћи. На послетку, у свему овоме, као и обично, недостаје она каузална веза и духовна интерпретација у хемијско-физичким тумачењима ових ствари, без којих овде не може бити правог научног интереса и сазнања. У другом посебном одељку Хигијене, а у првом чланку, који говори о „Ваздуху и Здрављу", ми одмах налазимо већ у самом заглављу на скроз погрешан натпис: „Хемијски састав ваздуха". Довољно је међутим овде само исписати то, па да се види колико се колосално незнање крије у ове три речи. У први мах потписати је — не могући да и једном лекару припише толико незнање о томе шта је то ваздух: да ли хемијско једињење, или механичка смеса — држао да се овде стварно тиче само нехотичне погрешке. Али кад је затим (стр. 57.) у одељку „Клима" опет прочитао да ваздух није једнак „ни по својим хемијским састојцима", онда