Prosvetni glasnik

376

Просветни Гласник

ако не и важнија задаћа хране и исхране је да ствара телесну топлоту и служи као извор снаге за рад. Јер ако би под појмом хране подразумевали само оно што ми примимо у себе, ради надокнађивања утрошених супстанција у телу, онда би вода била најважнија храна, далеко важнија но рецимо угљохидрати или кисеоник, који у опште и не служе попуни градива, док ствар стоји сасвим обрнуто. Према томе, дејство хране пре би се могло схватити (особито у доба зрелости) као калориметријски ефект, односно, према броју калорија које даје телу, може се ценити њена вредност. У осталом, писац је бар овде требао да нзближе проговори о стварању топлоте у телу и о развијању енергије, односно да протумачи значај оксидације и редукције у телу и њихову разлику. Том би се приликом видело да па оном првом процесу почива искључиво производња телесне топлоте, док механичка енергпја (рад мишића и т. д.) почива већим делом на оном другом процесу распадања, и то, по свој прилици, не преко произвођења топлоте, него директно. А све су то ствари фундаменталне, без којих ни хигиена храњења не може имати научне подлоге. На стр. 67. писац под „месом" подразумева „мишиће од животиња сисара", а го је у двојаком смислу нетачно. Пре свега под месом се подразумевају, сем мишића, и сви други меки делови, дакле и живци и крвни судови и везивно ткиво; а друго, ти меки делови зову се „месом" и код других кичмењака и бескичмењака (код тица, жаба, риба, пужева, шкољака и т. д.). — Месо, даље, није опасно (стр. 68) само за го што, кад се распада, садржи нарочите отрове, „птомаине", и што може да има у себи трихина и бобица, већ исто тако и због неких микроорганизама (и биљних и животињских) које кашто садржи. — Односно трихине неће бити тачно да она остаје „увек жпва и у осушеном месу" (стр. 68), јер она, као што је позпато, угине на 55° топлоте, и према томе у добро и дуже сушеном месу је нема. На стр. 71 писац вели за сир „да се лако вари", а ми знамо да то важи само за меке и младе сиреве, а не и за тврде. — На стр. 72 писац вели: „да је бео хлеб хранљивији него ли црни, који је круано самлевен и ретко просејан", те може изгледати: или да је црни хлеб мање хранљив зато што је крупно самлевен и ретко просејан, или да је он мање хранљив онда кад је крупно самлевеп и ретко просејан. У ствари стоји да жито садржи баш више мекиња (од којих и зависи слабија хранљивост хлеба) кад је ситније самлевено, и пошто се мекиње слабије ресорбирају, то је онда онај хлеб хранљивији који има мање мекиња, а такав је хлеб и бељи.— Код „Варива" писац набраја и кромпир, репу, цвеклу, док то, строго узев, спада у поврће. У одељку: „Телесни и умни рад и његов утицај на тело", писац, по нашем мишљењу, површно износи и представља каузални-нексус промена које изазива у човечјем телу гимнастика. Тако он, на првом