Prosvetni glasnik

322

Просветни Гласник

Ге1ете ез! азб18 а сбЈе с!е тоЈ. или, у другом смислу, с'ез! сећи а за тајбоп а сб1:е сЈе 1а пнеппе. Други начин дефиниције је она коју можемо назвати дефиниџијом ио супротносши ; она вреди нарочито за придеве и неке прилоге, и може се дати на два начина. Најпростији се састоји у томе да се каже: та и та реч је супротна гој и тој, и ми смо га употребили покаткад (1ог1:, 1аШ1е, лекција 51; — пе... јатајз, 1оијоиг5, 43; — $а!е, ргорге, 43; раиуге, псће, 60). Али употреба ове формуле је мало монотона; она, уз то, не приморава ученика да употреби већ научене речи, и нарочито, она није довољно сигуран начин; јер доиста, само меморија упућује једног иностраног ученика да је за1е а не таиуајз супротно од ргорге. Међутим, меморија је често коваран вођ. Колико је живљи други начин; у истину рећи, то је толико исто објашњење колико и дефиниција по супротности, и ми смо га врло често употребљавали. Готово увек, у исти мах кад и какав придев, налази се назначен и други придев њему супротан: 1е сгауоп гои^е п'ез! раз 1оп§, 11 ез! соиг! (лекција 10); 1аг§е, ећчШ—§гап(3, реШ, итд., објашњени су на исти начин. — Врло често тако исто, ради лакшег учења, ми смо груписали глаголе од којих један показује радњу супротну другој (и ако се, у осталом, не може рећи која је од њих логично прва извршена): оиупг ^егтег (лекција 28), еп1гег, зогпг (32). Могли бисмо дати за овај начин многобројне примере: а) Репс1ап1: 1е јоиг, Л пе 1аћ: раз поЈг, И 1аИ с1ајг (л. 34). б) Је пе зи1з раз р1из јеипе, је зијз р1из \пеих ^ие 1и1 (л. 35). в) 01х е1еуез, се п'ез1: раз ћеаисоир, с'ез! реи (л. 35). г) Моп Нуге п'ез1 раз 1оиг(1, Л ез!: 1е§ег (л. 51); итд., итд. Као што смо рекли, у таквим дефиницијама налази се право објашњење негативном реченицом, и ученик не само да разуме смисао речи, но је и памти с највећом лакоћом. 3. ОбЈашњење У чему се дакле састоји то објашњење? То је битни поступак живе методе, и погребно је добро се проникнути њиме. Шта кажем? То је, за стицање речника, цела жива метода. Довољно је, да би се човек у то уверио, упоредити је један тренутак с априористичком методом, коју ми тражимо од наших колега да осуде заједно са нама. Кад се даје српски превод једне нове француске речи, нема сумње, ученик одмах разуме смисао те речи, али јесте ливи сасвим сигурни даће је он запамтити лако, и зар вам не изгледа пре да ће та реч, усамљена или стављена у једну издвојену фразу, без сродности идеје с речима које долазе пре ње-или после ње, ризиковати да се помеша са њима, управо зато што ће јој недостојати тај солидан темељ — објашњење? Ако се, на