Prosvetni glasnik

Службени Део

143

Хацанов, у чијој је кородици било три самоубиства, оснива клуб самоубица. Скупљају се ученици слабих живаца и заклињу се да ће се убити. Неки, који су и иначе били подложени овој манији или који су патили од какве тешке неизлечне болести као што је сушица, доиста се убијају (осморицу из ове групе шаљу у Београд, и доцније, на путу у Загреб, један у возу пуца на себе). Један кадет, разгледајући револвер, убија свог друга. Други кадет умире од менингита којим се заразио још на лађи. Ово напреже живце још више. Испредају се фантастичне прпче о том како се кадети у Стрњишту вешају, лежу на шине да би их воз прегазио, итд. У самој пак ствари, нижу се исте одвратне слике које су пружали у први мах и остали корпуси. У пуној мери избија пијанство, крађе и непослушност. Моралних правила нема никаквих, разузданост је ваздух којим се дише. И с том децом, која су имала све одлике уличне деце, прљавом и вашљивом, одраслом без надзора у време једне велике, пре тога никад незабележене државне и друштвене катастрофе, требало је почети рад. И рад се доиста почиње. У реферату разредног инспектора Кримског Корпуса за време од 1 јануара до 1 маја 1921 год. налазе се ови редови: „Почели смо наставу у врло тешким приликама. Крајња збијеност у баракама, хладноћа, недостатак одела и обуће, кедостатак уџбеника и учила и најпримитивнијег намештаја беху неодољива препрека. да се рад започне. Па ипак почетком јануара предавања су отпочела. У свакој бараци радиле су 3—4 групе са 2—8 одељења. Ученици стоје око наставника или седе на постељи или на поду; таблу замењује мушема, прикована на зид; пише се на колену или наслањајући хартију један другом на леђа." Пише се и лежећи потрбушке и подмећући под бележницу тањире и котлиће. Хладноћа је толика да се прсти коче, а мастило се смрзава преко ноћ. Кад је отоплило, предавања су била пренесена у шуму и радило се са сваким одељењем засебно. Седам разреда разбијено је у двадесетак одељења, па како има свега осам просторија у којима се може учити, целоглета прошле године предавало се већином у шуми. Сложан рад наставника и васпитача чини своје, и у инспекторском иззештају за друго и треће тромесечје прошле школске године читамо да се код учеиика буди воља за рад и за учење и да огромна већина хоће да ради. Оснива се певачки хор, отварају се радионице столарска, обућарска и књиговезачка, и столарска радионица даје школи 100 столова и толико исто клупа, те тако се долази до иеког намештаја. Она даје све што је потребно и за цркву, и служба и проповед утичу добротворно на ове раслабљене душе. Док већина омладине ради, талог, који је школа примила у себе,. избија сваки час на површину и смета иормалном току рада. Записници са седница Педагошког Савета од почетка па до данас пуни су ђачких преступа и изгреда. један кадет украо обућу свом другу; двојица фалсификовали улазнице за неку представу; двојица сами себи исправили оцене; тројица продали Словенцима нову обућу; тројица ушли у трговину и док један трпа у џеп дописне карте, друга двојица забављају трговца да ништа не опази; двојица кадета украли кошуљу у васпигача, капетана Шмита, а трећи је продао; један кадет, да би ове године што боље прославио Ускрс, украо једној Словенкињи шест кокошака; на први дан Ускрса неколико кадета изопијало се, па бацају камење, деру се и