Prosvetni glasnik

534

Просветни Гласник

ромах човек и не могу бирати". — Пошто је једно време био ипак пркстао да се ода свом омилелом послу и родитеље склонио на пристанак, рече ми ономадне да ће ипак учити технику, јер за филозофијски факултет нема средстава, а нема наде да ће добити државну стипендију, и ако је са одликом матурирао, јер нема никога ко би га препоручио. А у Загребу, где му родитељи станују, нема ни прилике за изучавање тога студија. И тако ће место добра и срећна литерарна историка добити у њему држава може бити данас сутра имућна, али собом незадовољна архитекта. То је само бледа слика голема јада који нас окружује на сваком кораку. Јер напоменути ђак је ипак био у прилици да упозна свој дар, и, ако неће даље развијати га како треба, а оно може, како обећава, уз други немили посао помало радити и овај свој мили и драги, и тако, бар у часовима доколице, осетити радост и весеље којега неће никада осетити његови другови који за свој прави дар никада ни зазнали нису, па тако ни упознали посла који би их истински веселио. Да се у школу, а не само у забавиште, даде завести саморадња, доказују толики усиели покушаји са школом рада, затим т.зв. ћашЗег21ећип§бће1гае, итд. У задње доба управо ври педагогија од практичнога настојања да се школа сазда на посве другојачијој основи него досадашњој. Хоће ли бити у том успеха? Нема сумње да хоће, чим се прекине са злосрећном традицијом испитивања и оцењивања. Јер чим то буде, — а осим осталих је велики хемичар и филозоф-педагог В. Оствалд најјасније указао на тај нови начин својом Уиутом у хемијуЏ^ учитељ ће ступити у школи у позадину, а на његово место ће стати ђак. Учитељ ће само бити дужан потакнути ђака на разговор, нпр. речима: „Данас ћемо нешто сасвим ново почети; почећемо учити хемију". А на то ће запитати ђак, ако га иншересира: „А што је то хемија?" иза чега ће следити учитељев одговор и низати се даља питања ђакова и учитељеви одговори. Настаће тако сушта противност од досадашњега поступка, из чега ће се дати најбоље разабрати што ђака интересира, јер ће за то и питати, а престаће сухопарно и досадно пуњење малих главица оним што за њих нема никаква чара, и на што они одговарају зевањем и поспаношћу. Тешко је упуштати се у танчине како би се такав посао дао најбоље и најзгодније удесити. У осталом, о том се овде и не ради. Доста је ако се поставе главне смернице. А главна је смерница у нову правцу, који обележава нови смер којим ваља да пође наша школа, да се отресе своје неприродности и прилагоди животу. А немогућности да се пође тим новим смером нема никакве. И с много ђака у исти мах, — а о том се и ради — може се вршити неки посао с успехом, ако сви они воле тај посао. У том заједничком раду ће бити као и у заједничкој игри — радост појединца појачана