Prosvetni glasnik

Средње Школе у Енглеској

551

У настави сшарих језика може се рећи да класичарска традиција постепено изумире. Главни разлог је томе никаква или врло мала корист од тих језика, као и постепено диференцирање модерне културе од античке. Чак и Наггпо 8сћоо1, некада чувени центар класицизма, има данас врло мало ђака који се баве класичким студијама. Њихово место заузимају природне науке у првом реду, а потом живи језици, што стоји у вези са прогресивном индустриализацијом Енглеске. У настави машемашике опет се пази нарочито на то да ђак што више задатака изради самостално, и у разреду и код куће, што ће рећи да тиме ђак стиче све бољу и тачнију примену општих математичких правила. У осталом, и ту као и у осталим предметима, циља се пре свега на способност примене стеченог знања. Тога ради постоје нарочити часови математике, за време којих се искључиво раде задаци и проблеми, и то под руководством наставниковим, који у току тих часова иде од ђака до ђака прегледајући и поправљајући њихов рад. Ти часови су познати под именом „Шопа1 с1а58ез". Ради што веће саморадње уведен је и обичај да ђаци сами један другом поправљају задатке, и при томе стављају своје примедбе. У настави природних наука (баепсе), — а под тим именом се код Енглеза подразумевају искључиво физпка и хемија, — тај принцип саморадње је спроведен до крајњих граница. Проучавање тих предмета почива на методи „поновног открића" (1ће шеШос! о! гесНзсоуегу), што ће рећи да је ученик дужан да у кабинету, односно лабораторији, сам за себе, и ако под руководством наставниковим, дође до истих оних научних резултата до којих је човечанство пре њега дошло.' У том циљу ђак врши опите, снабдевен свим потребним средствима, бележећи у засебну књижицу услове под којима се опит изводи, ток и начин самог опита, као и резултате до којих је.тим опитом дошао. Те књижице се потом по саветима наставниковим понова прегледају, погрешке исправљају и, на засебној страни уносе само тачни резултати. Као што се види цео предмет је саМо један низ проблема које ђак треба да реши и тиме дође до жељеног знања. Наравно да знање стечено овим путем остаје трајном тековином ђаковом. Па ипак, није то једини циљ овакве наставе. Сваки такав проблем у ствари је једна намерно створена тешкоћа, а тај низ проблема је у исти мах и низ тих тешкоћа, које ђак треба да савлада, и које су уређене при том по принципу поступности. За решење сваког таквог проблема потребно је уложити и труда и самосталног мишљења, а тиме ђак челичи своју вољу, развија свој суд и стиче самопоуздања и ослонца у самог себе (беИ-зиррог!). Још је даље у том правцу отишла настава ручног рада (тапиа! 1хатт§). У њој се ка свему осталом додаје још и физички рад, т.ј. претвара се воља у дело, и даје се тиме доиста сјајна прилика да ђак научи нешто радећи (1еагшп§ 1у с!от§). Обично се и у тој настави иде поступно;