Prosvetni glasnik

Средње Школе у Енглеској

553

је или златна или сребрна, и даје се на исти начин, но само ученицима виших разреда чије су оцене највеће из једног предмета или из једне групе предмета за ту школску годину. Књиге се дају као награда ученику ма кога разреда чија је годишња оцена из ма ког предмета најбоља у том разреду за ту школску годину. О васпитању. — Изградња карактера је главни циљ и прва брига енглеских школа, и то у толико пре што је васпитање једино средство напретка којим човек слободно располаже. Међу васпитним средствима прво место по мишљењу Енглеза заузимају сиоршови. Они се у свакој школи негују врло много и врло често. Тога ради свака школа има своје земљиште (зсћоо1 §гоипс!) на коме се држе разни спортови: фусбал ({ооШаИ), рагби (ги§ћу), крикеш (спске*), шенис (1епшз) и иливање. Сем тога се врло радо приређују и међусобне утакмице школа, чиме се неговање спортова још више развија. Овако се код деце воља за игром, — а то је у њих једна органска потреба, не само задовољава, већ и упућује једино добрим правцем. С тога сваки спорт има извесну дисциплинску вредност, што су Енглези пре свих умотрили, а потом и применили. Но права вредност спортова лежи по мишљењу тога народа у њиховом директном утицају на карактер: примити победу као заслугу а не охоло, у поразу не клонути („зтапс! таз!"), већ покушати наново и наново („саггу оп"), створити жељу за утакмицом и активним учешћем, борбеност и отпорност, смисао за сарадњу у заједничкој вољи и напорима, целисходну одбрану заједничких интереса и циљева, лично залагање да се то постигне, као и заборав на себе при томе, — једном речи, онај здрави смисао за колективни егои?ам може се најбоље и развити и применити у спорту и кроза спорт. Т у у тој малој заједници, учи се енглески ђак оним врлинама на којима почива судбина свих народа. Овоме још треба додати и једну чисто енглеску дисциплинску уредбу, којом се нарочито развија свест о одговорности, а то је систем ђака-надзорника (рге Ј гес1б). Обично се старијим и бољим ђацима поверава брига и надзор над млађим ђацима, чинећи те старије ђаке одговорним за успех у раду и владању млађих ђака, као и за употребу те власти, која чак обухвата и право мањих казни. И на овај начин васпитају се у тим школама доцнији управљачи енглеског народа. Потом се нарочито пази на развијање частољубља код ђака. У том циљу те школе нарочито развијају код ђака једну врсту јавног мишљења, које ће својом осудом (гергоћа(шп) или похвалом (арргоћаИоп) утицати на владање ученика. С тога се у свако1 прмлици ђак упућује на своју част (ри! {о <ће ћопоиг) и очекује се да увек буде на висини своје части и личног достојанства, и тек у случају кривице приступа се јавном жигосању, не само од стране наставника, већ и од страие другова. Од сваког кривца се таца с правом очекује да на постављено питање сам