Prosvetni glasnik

Годишњак Средњих Школа

695

говарале бар основним хигиенским и педагошким потребама школским. Тако су у Чачку биле чегири зграде, од којих је „само једна зидана за гимназију, али још 1875 год. Ни ова, дакле, а нарочито остале три, не само да немају одељења за учионице са најновијим хигиенским потребама, него је и то толико загађено да се у појединим одељењима не може издржати у затвореном простору ни један једини час". У Тетову су свега „три учионице на спрату, а све остало, као и једна учионица, налази се у полусутерену. Тамо су и кабинети и збирке, подложни влази и квару". Ако се у Тетову не добије главна школска зграда, у којој се наместило окружно начелство, које се, поред свега напора Министарства Просвете, није до краја школске године из ње иселило, онда се почетком нове школске године, „кад се буде отворио и IV разред, учионица мора сместити у полусутерену. На тај ће начин бити две учионице у недовољно осветљеном и влажном простору". У Призрену „за идућу школску годину створиће се од служитељске собе и кујне још и једна мала учионица". У женској гимназији у Нишу „зграда представља праву рушевину. Под иструнуо, искварен, зидови разлепљени, врата и прозори искварени, кров пропао. И срамота и грехота радити у таквим просторијама. Ако се не могу извести врло велике оправке, ову зграду треба напустити". У Беранама, „ни по величини, ни по чистоти, ни по конструкцији зграда, ни по осветљењу, ниједна просторија не одговара хигиенским захтевима. Главна зграда је просто и примитивно израђена барака; влажна, прокишњава". У Пећи, „зграде ни просторно, ни хигиенски, а већином ни у погледу осветљења, не одговарају захтевима. У њима није могућно одржавати чистоту, особито у онима на горњем спрату, јер се не могу ирати, пошто вода пролази кроз патос и влажи и прља таван и бочне зидове". Ваља поменути на овом месту да је било неколико школа у којима су ученици били распоређени у 2, 3, па и 4 зграде, удаљене једна од друге. Та удаљеност је била до 600 мет., а у Штипу и читав километар. Исто тако је било гимназија које су имале заједничку зграду са основном школом, а у Никшићу су чак у једној згради били: окружно начелство, првостепени суд, грађевинска секција и гимназија! Сва тежина незгодних школских зграда осетила се ове школске године у толико више што је, скоро се може рећи без изузетка, била у њима претрпаност школске деце. Велики број ученика и ученица по школама био је разлог те су постале тескобне чак и зграде зидане искључиво и с планом за средњу школу и за максималан број одељења и ученика. Најлепши су за ово пример зграде III мушке гимназије у Београду и зграда гимназије у Ваљеву. Зидане су по једноме истоме типу, обе модерне, естетичне. И док је прва, са својим учионицама и свима потребним локалима, зидана за добру осморазредну гимназију, данас премалена за овакву осморазредну школу са 23 одељења и 1152 уписана