Prosvetni glasnik

Осмогодишње обавезно школовање младежи у народним школама 709

школским зградама, и у учитељима, и у ђацима, па кад се те сметње и тешкоће нису могле отклоиити, онда су биле укинуте и више основне школе и грађанске школе, па се опет остало само на четворогодишњем школовању у основној школи. Недостатак у школским зградама и у учитељима узети су онда као сметње и тешкоће за извођење продужнога школовања, стога што се замишљало, и што се хтело, да се продужно школовање народне младежи изводи у нарочишим зградама и са нарочитим учитељским кадром. Њих није било, нити су се недостаци у томе могли надокнадити ни лако ни брзо, и онда је било напуштено и извођење продужнога школовања. Ако би се и успело на неки начин да се подигне довољно школских зграда и спреми довољан специални учитељски кадар за уређење продужнога школовања народне младежи, ипак би остала неотклоњена још једна велика сметња, а то је што би било одвећ тешко присилити родитеље на осмогодишње непрекидно школовање деце у народним школама, а нарочито би било тешко да се ради извођења продужнога школовања родитељи на селу лишавају помоћи својих одраслих синова и кћери, коју су они једва сачекали. Присилно лишавање родитеља на селу њихове дечје помоћи у домаћим пословима изазвало би неминовни отпор и силно незадовољство. Они би у таквоме лишавању видели само своју пропаст, па ма колико се разлагало и доказивало да се то чини ради будућега благостања самога народа. Зато би било одвећ тешко, па и немогуће, савладати отпор широких народних маса противу осмогодишњега обавезнога и непрекиднога школовања народне младежи. Ако би се пак усвојио принцип да се школује само онај који хоће и може, онда то не би одговарало захтевима и потребама времена, јер одавно су прошла времена кад је образовање било иривилегија и ираво\ сада је образовање дужносш или обевеза. Сада, када су светом завладале демократске идеје, оправдано се захтева да сваки, пре но што постане човек грађанин, мора имати извесно образовање. Зато образовање младежи није више ствар појединаца, већ општа потреба људскога друштва, и зато се у свима напредним државама изводи обавезно школовање; та обавеза се простире на широке народне масе, али напоредо с тим иде и старање државних просветних управљача да се широким масама народа олакша и омогући школовање народнога подмлатка, тј. да се задовоље и потребе појединаца, а и државне и националне потребе; или, другим речима, да се ни младеж не лишава потребнога образовања због потребне помоћи родитељима у домаћим пословима, ни да се родитељи лишавају потребне дечје помоћи због потребнога образовања народне младежи. Многима који нису упознати са системима школовања народне младежи у другим земљама, изгледа да је овако што немогуће, али људи