Prosvetni glasnik

Осмогодишње обавезно школовање младежи у народним школама

713

Школе за продужно образовање младежи у градовима могу се назвати, за мушкарце, грађанске школе, а за девојчице девојачке школе, а школе за продужно образовање младежи у селима могу се назвати, прве три године, V, VI и VII разред, иродужне школе, а последња година за мушкарце грађанска школа, а за девојчице домаћичке школе. Прелазак из ових школа за продужно образовање народне младежи у средње школе не треба допустити, пошто би онда ове школе изгубиле карактер школа за продужно образовање народне младежи, па добиле карактер нижих средњих школа, и онда се не би постизавао прави зададак који треба да имају ове школе, па да се може осетити њихов утицај на побољшање наших, сада неповољних прилика, и очекивати преображај у народноме животу; јер се добро зна да су сва сеоска деца која ступе у средњу школу, изгубљена на свагда за живот и рад на селу. Познато је колика је огромна провалија у нас између живота у градовима и народнога живота у селима. У свима културним земљама тежи се да те провалије постепено нестаје. Код наше северне браће Чеха те је провалије готово нестало. Појам село код наше браће Чеха означава једно мање људско насеље, али у коме се огледа културни живот као и у градовима, док у нас појам село има сасвим други значај; у нас, као шго се зна, појам село означава људско насеље у коме се још примитивно живи и ради, и у коме се опажа[у само одвећ слаби знаци културнога живота. Изједначење народнога живота у градовима и селима постигнуто је код наше браће Чеха просвећивањем широких народних маса, па се то изједначење, коме се мора тежити и у нас, може постићи само просвећивањем широких народних маса помоћу рационалног система за школовање народне младежи. Грађанске и домаћинске школе по селима треба да су уређене интернатски и на задружној основи. У свакоме срезу мора бити бар по једна грађанска школа за сеоске младиће, и по једна домаћичка школа за сеоске девојчице, а по потреби и више. Оне се подижу и издржавају из општих државних средстава, а иотребно земљиште за њих дају срезови. Свака оваква школа мора имати и своју економију. Храну за ученике и ученице плаћају имућни родитељи, и то у натури, а ученици и ученице сиромашних родитеља добијају храну бесплатно. Наставу у овим школама изводе стални и хонорарни наставници, и то из предмета за опште образовање наставници и наставнице основних школа у месту, поред рада у основној школи, а из стручних предмета стручни наставници и наставнице. За хонорарне наставнике могу бити постављани и наставници и наставнице средњих школа, лекари,