Prosvetni glasnik

Осмогодишње обавезно школовање младежи у народним школама

715

а при томе се постизавају велике уштеде, пошто би тада отпали сви издаци који се сада чине на издржавање свих ових школа, које сада оснивају и издржавају поједина министарства ради школовања народне младежи мимо Министарства Просвете, а ти издаци нису тако незнатни за наш државни буџет у садашњим приликама. Неоспорно је да је и разумније и јевтиније да то знање које занатско-трговачка омладина добија сада у вечерњим и празничним трговачко-занатским школама, добија у редовним шкодама за продужно школовање по свршетку школовања у основној школи, а Министарствима Трговине и Индустрије и Пољопривреде треба дати учешће у изради наставних планова и програма за продужно школовање, па, ако се хоће, и ако је потребно, и право инспекције у овим школама у погледу извођења стручне наставе, па и право процењивања квалификација стручних наставника и наставница. Увођењем оваквога система школовања народне младежи, и садашње грађанске школе и садашње домаћичке школе, које се сада одржавају као засебне просветне установе за продужно образовање младежи, постале би саставни делови једне органске целине и добиле рационалније и целисходније уређење, те би у знатно већој мери и одговарале своме правоме задатку. Кроз њих би онда пролазила сва народна младеж оба иола која по свршетку основне школе не продужава школовање у средњим школама, а не само један мали и незнатни део, као до сада; то, међутим, нити је правично, нити одговара идејама демократије, јер демократија захтева просвећивање широких народних маса, или, другим речима, тражи да се свакоме члану људске заједнице, или свакоме држављанину, омогући да добије потребно образовање, а не да образовање добијају само они који су у повољнијим приликама да се могу школовати. Школовање народне младежи треба и у нас да буде ошпта обавеза за све без разлике. На овај начин извело би се и толико потребно јединство државнога школскога система и систематизирање свих школа које имају задатак да служе као установе за просвећивање широких народних маса, ради подизања и јачања и духовне и материалне народне културе. У многим културним државама одавно је већ изведена оваква унификација свих врста народких школа у једну органску целину која представља државни школски сисшем, уређен на основу принципа државне иросвешне иолишике. Потребно је да се овом приликом и на овоме месту учини и ова констатација: минуло је већ неколико деценија од кад су задобили највећи утицај на државни и народни живот проповедници радикалних и демократских идеја, али још ни до сада нити су изведене какве год радикалне реформе у систему народних школа, нити је ишта предузимано да се систем народних школа постави на демократску основу.