Prosvetni glasnik

722

Просветни Гласник

ову или ону особину и састав биљке или животиње, чему служи и за какву сврху који орган или део. Но ваља бити врло пажљив у оваким случајевима и обратити велику пажњу на ову методу предавања ђацима и приказивања живе природе. Овде постоји двојака опасност. С једне стране, простотом објашњавања може се чинити злоупотреба и могу се поједине појаве, често чак и врло удаљене, тумачити према постављеном начелу. С друге стране, млади дечји ум, још ненавикнут да научно мисли, необично се лако навикава да све биолошке појаве код животиња објашњава принципом користи и циља; при том безусловно пада у грубу погрешку због оскудице знања, као и неспособности да критички мисли и расуђује. Да наведем један пример који се често налази у уџбеницима и у научно популарној литератури, који се тиче боје. Деци се тврди да је инсекат на листу добио боју листа стога да би на тај начин преварио своје непријатеље — добио је боју листа, и тако остаје незапажен. Због таких шематички простих објашњења ђак сам себи ствара убеђење о циљу и о смислу свега што се односи на боју. Не знајући за процес еволуције или развоја, и не знајући како се у природи споро и лагано врши процес еволуције, исти ђаци почињу уображавати, а често пута и сами учитељи слично мисле, да су прилагођене боје добивене властитом вољом саме животиње, жељом да има баш такву боју, којом се свесно користи и скрива од непријатеља; и тако ученици, сасвим обрнуто науци, схватају појаве мимикрије — а из тога се у глави и расуђивању ученика развијају многе, скроз погрешне представе и појмови (нпр. о психологији животиња). Изгледа да је наступило време да се призна као неоспорно правило да свако објашњење изложено ученику о појавама живе природе мора бити не само просто и приступачно његовом разумевању, него и са научне стране строго правилно. Није ми намера да се бавим критиком појединих метода предавања биолошких наука у средњој школи; али сам хтео потврдити мисао да се од предлаганих идеја не треба да заносимо ни једном, него ваља свеподједнако узети у обзир. Предавање биолошких наука у средњој тколи ни у ком случају не треба сужавати и ограничавати, нити треба у њима да преовлађује једностраност. Предавање биолошких наука треба да буде слободно од сваке методе и да има пред собом само значај целог предавања. Но и при одређивању основних и главних задатака и циљева за предавање биолошких наука, влада разноликост у мишљењу,.а исто тако истичу се засебни проблеми и задаци. Многи методичари правилно говоре да предавање биолошких наука у средњој школи треба да развије код ученика опажање; оно треба да обогати његов ум чињеницама из реалног света, који» је близак и приступачан, из света живе природе; исто предавање треба да буди и раз-