Prosvetni glasnik

Циљ предавања биолошких наука у средњој школи

725

вотињама сама по себи је тешка и под условима школског предавања тешко да је остварљива. Жели се да предавање биолошких наука у средњој школи буде тако да сами ученици буду у што ближем и чешћем додиру са разноврсним биолошким фактима. Није потребно у васпитном погледу обогатити ум ученика чињеницама које се описују, и то излажући их путем књиге. Далеко је важније пружити деци могућност да сама дођу у тесан и непосредан додир с природом, и да она сама посматрају и прате све појаве природе и чињенице. И само тим путем — путем личнога искуства и сазнања — може се у њима развити пажљив посматрачки поглед који ће поредити поједине реалне чињенице, за разлику од површног, готово полуслепог гледишта којим обично неискусан човек посматра ствари око себе. Нека деца имају могућности да посматрају; нека се науче и навикну да гледају и запажају оделите појаве и чињенице. А у природи има безгранично много чињеница и факата, и све чињенице, разуме се, немогућно је запазити, а нити, најзад, има за то потребе. И све чињенице, без нарочитога разбора, које се налазе у сфери нашега посматрања, немају, разуме се, никаква смисла, нити имају значења за образовање, ако ми све те чињенице које се посматрају не средимо разумом својим и логички их не распоредимо, као што су оне међу собом везане. Чињенице, просте, реалне чињенице, имају у себи врло велики интерес и доступне су нашем схватању само у том случају ако је наша свест привикла да их логички схвата, да их сједињује и да им тражи и налази природно, осковано објашњење, да међу њима васпоставља и утврђује органску везу — имајући јасно сазнање да све што у свету бива, да све појаве происходе по извеском закону, да се све оне подчињавају законима природе, макар ми те законе и не савладали потпуно. Повремено упознати се са тим законима природе у главном и јесте главни циљ истраживања. Некада је предавање биолошких наука у средњој школи било чисто књишко. Учитељ је саопштавао ученицима, и све то што је он изнео, ученици су били дужни да науче на изуст. Доцније су почели мало да оживотворавају предавање изношењем и применом методе очигледности. * Ученицима су почели показивати слике, таблице; а још касније показивали су им хербариуме, препарате у шпиритусу, и томе слично. То је све било знатан корак у напредак. Али је ипак за жаљгње што су многи педагози још и дан дањи уверени у то да, показујући ученицима у школи један примерак растиња из хербариума, они у истини упознају децу с правом природом. Хербариум у ствари даје најбеднију представу о растињу. А метнута у шпиритус, каква животињица, на пр. гуштер, веома слабо, готово никако, приказује у ствари гуштера какав он треба да је у свести ученика, и какав би он у истини био када би га видео жива.