Prosvetni glasnik

724

Просветни Гласник

лило од објашњавања природних појава ученицима, и то баш онда када би требало да се главна пажња на то скрене да деца разумеју и схвате запажене појаве у живој природи. Руски методичари су доста давно правилно схватили ову ствар, и они нарочито помажу ученицима да из познатих факата и проучених појава сами изводе правилне погледе и расутке. Као најбољи тип савре- ' меног начина објашњења, може послужити овај пример. Каже се да је морски пас животиња која се прилагодила на живот у мору. Затим долази опис морскога пса, уза шта долази и доказ да горња напомена о њему није погрешна. Зар не би било правилније ићи обратним путем, и из описа појединих делова и изношења услова за живот учинити да сами ученици изведу закључак који им је постављен као извор у почетку предавања о псу ? Тако је исто и у предавању физике: ученицима се нагласи у почетку да се метали при загревању шире, а при хлађењу скупљају. После овога отпочиње огшт, који у овом случају само потвр-® ђује поставку да саопштење о томе да се метали на топлоти шире није било погрешно, него тачно. Обратним путем ићи разуме се да је правилније. Ученицима треба показати опит, и из њега они сами треба да направе горњи закључак. А кад се ученици сами упознају са истом појавом као са реалним фактом, они онда сами праве закључак да се метали зегревањем шире, а хлађењем сужавају. Мени се чини да је могућно да се ученици потпунце упознаду са основама научног изучавања природе; то упознавање је резултат тачног, пажљивог и озбиљног и смишљеног истраживања и опита. Средња школа са својим прогшсима предавања биолошких наука мора тежити томе да у својим васпитаницима развије озбиљну форму научног мишљења, да развије код њих лепу и корисну навику да траже доказ за свако тврђење. Према свему томе, биолошке науке представљају богат материал, у методском погледу подесан за искоришћавање и развијање ученичкога интелекта. Група физичко-хемијских наука даје нам врло подесан материал што пружа опит, научни експерименат, а овај има значаја при извођењу закључака, и за разумевање природних појава. А и сама техничка основа научног експеримента у области мртве, неорганске природе, знатно је простија и приступачнија. Група биолошких наука много више вреди у васпитном погледу као сврха за навикавање ученика на посматрање. За ученике је од значаја, као и за схватање ма ког било научног предмета, да се привуче интерес и пажња самога ученика да сам запажа засебна факта и појаве из животињског и биљног света; животињске појаве саме по себи су за децу од већега интереса него аналогне појаве мртве природе. Деца се више интересују животињским него биљним појавама — и то треба искористити и проширити подлогу непосредног проматрања. Техничка подлога научног експеримента над жи-