Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

757

И после те две главе из друштвене хигиене, писац расправља питање о телесним вежбама. После зрело промишљеног и озбиљно написаног Преиорођаја од проф. Батута, заиста је чудновато да се Г. Пецић усуђује да овако рђаво и са овако много хипокризије пише о „удаји и женидби". — И овде он не може да се уздржи од отужних моралних придика. Услед те и сувише велике наклоности ка вулгарном филозофисању, и испадају у овој књизи бесмислице као на пр. ова: „Па ипак се може у опште рећи, да се у једној кући живи луксузно, ако су трошкови већи од прихода или и ако се не троши више од прихода, а оно од прихода не остаје ништа". Тако по Г. Пецићу један радник или сиромашан чиновник живе луксузно, јер све поједу, те им „од прихода не остаје ништа". И у овоме роду писац расправља и даље. Он говори о дугом животу, о хигиени града и села, о хигиени детета, о хигиени на железници. И нигде писац не говори о предмету који је у наслову назначио, него препричава своје назоре, који често пута ништа заједничко с хигиеном немају. Немогуће је о свима овим партијама опширно расправљати, јер би требало скоро сваку мисао исправљати. Али не могу пропустити, пре него што завршим ову оцену, да не проговорим још о погрешним схватањима изнетим у глави XVII и XVIII. Писац ове хигиене има врло мутне појмове о бактеријама. Он тврди да за сат два од неколико бактерија постаје милиардама нових бактерија. Овако нешто може тврдити само лаик, који никад није гајио бактерије. За њега на пр. „буђ није ништа друго до разне бактерије, које се, када нађу погодно земљиште, множе брзо и праве гомиле". Значај бактерија је толико мутна партија писцу, да се он запетљава у објашњења која ни најмање не одговарају научној истини. Њему основне ствари нису јасне, јер он непрестано брка гљивице са бактеријама. Ништа боље не полази Г. Д-ру Пецићу за руком ни глава о заразним болестима. О клицама заразних болести износи писац погледе који јасно сведоче о непознавању предмета. За њега све заразне клИце производе у болеснику врло јаке отрове. Колико је мени познато, ово до сад још није утврђено за све клице. Ни остала поглавља нису срећније обрађена. Писац врло несрећно расправља о изворима заразних болести и путевима заразних клица. Инкубација и имунитет такође су рђаво објашњени. Писцу није јасно шта су клицоноше. И као што овај писац хигиене не познаје узрочнике, изворе и путеве заразних болести, тако исто још мање разуме мере које се предузимају против заразних болести. Он говори и о табли и слепцима и просјацима, као преносиоцима зараза, а о дезинфекцији говори са врло мало разумевања. Исто то нас среће и при опису аојединих заразних болести. Ми нећемо да идемо даље.