Prosvetni glasnik

672

Просветни Гласник

ШКОЛА РАДА У круговима школских људи у иоследње време, нарочито у Немачкој, много се говори о школи рада. Главни принцип ове школе лежи у овоме: у раду васиитаваши се за рад. Поборници овога правца теже да се све наставне дисциплине постигну у школи самим радом. Учитељ се јавља овде као подстрекач, ако се сам подстрек не буде јавио од самих ђака. Њему је чак сврха да ђаке своје нагони на рад тако да они сами раде, да сами проналазе мотиве за рад и приводе их у дело, а учитељ ће у раду изводити целокупну наставу. Деца сама изводе експерименте и сама треба да дођу до истина науком доказаних и примењених у животу друштва и појединца. Ово није сасвим нова идеја. Она је постојала и раније, и морамо још одмах рећи да је покушано и код нас да се у дело приведе, али је убрзо пропала. — У Немачкој је ова идеја тињала Дуги период времена, све док се није експериментима утврдило да оно што се у раду и радом, самим искуством, стекне, оставља најдубљи упечатак на дух дечји и најдуже се памти; све док није истакнуто као главни принцип васпитања активно учешће у раду. Овим се постиже двоје: прво, привикавање свога сопственог тела, а потом и привикавање на укупни околни свет који окружава; а то је баш главни педагошки принцип школе рада. Заслуга за увођење ових нових метода припада педагозима као што су: Ог. XV. А. 1.ау, Е. Меишапп, 5еу{ег1, Бг. А. Рађз!:, К. 0. Веек, и др. Да бисмо се опширније и детаљније упознали са школом рада, ми ћемо изнети по Ог. А. Рађ51:-у нешто из историје њене, после чега ћемо се потрудити да дамо неколико практичних огледа из самог начина рада ове школе. * „Као основно дело по коме се још и данас заснивају захтеви педагогике рада у Немачкој, сматра се дело псеудонимног писца Каг! Рпес1псћ-а: ОГе Ешећип^ гиг АгдеИ, ете Рог<Зешп§ сЈез ћећепз ап сће 8сћи1е (1852), иза кога се крије духовни вођа онога времена, парламентарац К. Т. ЕНес1егтапп. Он је покренуо био лист који је заступао ова начела, а сам је по професији био историчар. Бидерман је захтевао школу рада у којој би се, поред знања, неговала и моћ, поред памћења и практични радови, нагон стварања, оштрина ока, извежбаност руке, а пре свега снага воље. Он сам каже да је с једне стране, учешћем својим у политичком животу и својим опсежним културно-историјским студијама, а с друге стране, опажањима при васпитавању своје деце, доведен био до уверења о потреби темељне реформе саме суштине васпитања.