Prosvetni glasnik

Школа рада

673

Бидерманов спис учинио је веома велики утисак на ондашње школске л>уде; Гуртман, Ајзенлор, Дистервег и др. занимали су се подробније питањем школе рада. Ајзенлор је у Виртенбершкој 1854 држао говор: Народна школа и ручпи рад у односу један ирема другом, у којем ово питање расправља не само са гледишта педагога, већ, за подупирање својих тврдњи, узима у помоћ и науку о народној економији, па вели: „Само је онда дат прави однос народног учитеља према народу и његовоме раду, само је онда право схватање наставе народних школа..., кад народни учитељ ради с народом, кад га учи да паметно употреби своје руке. Стога, напоље с оним налицканим учитељима који прошетају поред радног сељака и радника, па би се стидели да узму у руке будак и мотику, грабље и лопату, да му покажу како се ради". И Дистервег је сматрао за потребно чинити увод у практичне радове, али то није дао школи, већ породици, наговештавајући да уређење школе рада спада у право родитеља. Али је он доцније изменио овај свој суд. Најјаснију и најконсеквентнију обраду проблема школе рада дао је Егазши« 5сћ\^ађ, тадањи директор гимназије у Бечу, у своме спису: П1е АгђеИззсћик а!з ог§ат$сћег Вез(апсИеН Аег Уо1кззсћи1е (\\Чеп, 1873). Шваб назива свој спис прилогом за решење задатка народног васпитања, и у предговору наглашава да садржи само признате изговорене истине од стране племенитих духова, јасних мислилаца и радљивих људи. Он је дубоко схватио задатак народног васпитања, и завршује своју књигу овим лепим изразом: „Све добро и истинито замишљено је одавно, само се очекује на увођење у живот". Шваб је врло добро познавао Бидерманов спис. То он јасно износи. Првој глави свога списа дао је овакав натпис: Најважнији проблем наших дана јесше узимање рада као васиишног Моменша у организам народне школе. За заснивање овога свога правила он прелази на односе између живота и школе и показује да се школа никако не може одрећи учешћа свога у неуспеху народнога васпитања. Ако школа хоће да припрема стварно за живот, онда она мора практичније да удеси наставу, те да у круг својих педагошких средстава узме и физички рад као васпитни елеменат. Заједнички рад |е најважнији моменат у моралном развитку и може да има велики утицај на васпитање. Он учи пажњи, смотрености, истрајности, реду, тачности; он васпитава осећање дужности, вољу за стварањем, одважност и самосавлађивање, а истовремено привикава признавању туђега рада и способности; оплемењава душу и даје најбољи плод са.морадње и морално самопоуздање; он ствара и осматрање својих сопствених способности и снага, дакле, тачно процењивање сопствене вредности. Без ове тачне самосвести не би се ни могао замислити пробитачни однос у животу. Како се човек учи да себе познаје? Гете одговара: „Осматрањем никад, само радом". просветни гласник , п књ., 11 и 12 св., 1922. -13