Prosvetni glasnik

Школа рада

679

Пабст мисли да школске радионице треба уводита само у колико се показује њихова потреба и значај, али да се свуда истакне тема да школи рада припада и радионица. Пријатељи школе рада нису забасали што захтевају да идеје школе рада добију првенства. Они су покушали да реше питање: како треба нашој младежи учинити приступачним оно што је већ давно постављено било: васпишање радом и васиишање за рад. Код нас, у Србији, учињен је покушај у овоме правцу, и програмом за народне школе од 1898 предвиђен је као предмет и ручни рад. Многи су још онда говорили како је школска радионица пресађена пре времена, без услова за то, а нико није хтео рећи да је покушај морао пропасти прво што није било за њ интересовања код наставника, јер се ручни рад појавио у доба политичке реакције, што нико, сем поборника за увођење ручног рада (Г. Г. Јован Миодраговић и Сретен М. Аџић), није знао значај ручног рада, а друго зато што је и код нас почето прво са радионицом у тежњи да се створе стручне занатлије, а није радионица употребљена као средство, управо као место за извођење наставе рада* 1 ) ДИМ. _ В. ДИМИТРИЈЕВИЋ

МЕЂУШКОЛСКА КОРЕСПОНДЕНЦИЈА Добра настава је драгоценија од сувог злата у очима једног васпитача. Квалитет добре наставе мора се опробати, да бисмо могли разликовати праву наставу од погрешне. Доказ добре наставе је у њеној снази којом приморава дете да мисли и којом везује његову душу са душама других. Мишљење је наглашавано у школама од првих почетака наставе, али је ова особииа додира душе с душо; " та занемарена. Деци треба дати јасно и симпатично разумевање социалних и економских прилика народа чије државе студирају или с којима могу имати везе. Међушколска преписка је само један део великог васпитног програма који сада развија Амерички Јишог Црвени Крст, да успостави

1 ) О принципима, методима и резултатима школе рада — школе будућности проговорићемо у другом чланку. Ко би желео да се упозна детаљно са овим питањима, ми му можемо препоручити ова дела: 1)г. \У. А. [.ау, В1е Та1зсћи1е, 1911. К. 5еу1ег1:, В1е АгђеНзкип&е. А. РоМа§, /)/е АгћеИззсћик, 1910. К. 5ек1е1, Оег АгоеИзаМегпсМ, Тићтдеп, 1885. М. 1,б\уепек, Оепкеп ип<1 Тип. Мипсћеп, 1911. Р. Оапзћег§, Ргос1ик1а'с АгћеИ. ћејргјд, 1909. А. Раћз!:, РгакИзсће Егггећип^. ће1р?л§, 1908. М. ЕпсЗегћп, Егггећип^ Лигсћ АгћеИ. ћејргјд, 1903, А. Раћк(, Ргах18 с!ег АгбеИззсћи/е, 1912.