Prosvetni glasnik

678

Просветни Гласник

понеки педагози оспоравају васпитни утицај наставе у радионици. С друге стране треба признати да се технички рад у радионици може довести у везу са духовним радом у школи. У области природних наука, математичких и реалних предмета, обелодањује се овај однос врло јасно. Треба се на пр. само сетити многих односа који се појављују при преради метала, при спајању, учвршћивању, топљењу и т. д.; код науке о топлоти, еластичности и других глава физике и хемије. Линеарно цртање и наука о простору могу се свезати директно са радом у школској радионици, а искуства су већ показала, где је овога већ било, да ће се на овоме путу ићи само напред. Увођење физикалних, хемијских и биолошких вежбања у вези са радом у радионици, показало је у опште правац којим треба да пође развитак именованих наставних дисциплина. Слично овоме је у области женског ручног рада, који се може извести у вези са цртањем, а настава кувања у вези са физиком и хемијом, са рачунањем и другим предметима. Не сме се превидети да су данас многи заступници замисли школе рада полазили од школске радионице, и да је ова у опште учинила најважнији претходни рад за остварење идеје школе рада. И код Русо-а и код Песталоција, дакле код оба претходника модерне педагогике, налазимо идеју школе рада. Кад је Русо противу свакога саопштавања празних речи, кад захтева да ђак сам тиче појмове и да се у огледима са инструментима толико спреми сам, онда се он ставља на становиште педагога рада. Слично се може ећи и о Песталоцију, који је дао толико неоспорних доказа за то колико је поглед једног гениалног човека ишао унапред и инстинктивно схватио до чега је научно сазнање дошло много доцније. Што Песталоцију није пошло за руком да се идеје школе рада практично изведу, причинила је делом непрактична суштина и ондашње прилике. Требало је најпре извршити многе претходне радове, да би се могло предузети успешно извођење дубоких и тешко схватљивих идеја. И Фридрих Фребел припада педагозима који су били предани мислима о школи рада, јер он увек наглашава да мишљењу мора претходити делање, представљање и рад, као што је то било и у развићу човечанства. Нагон за радом испољава битност човекову, стога васпитање треба увек да почиње радом, а за неговање нагона за рад, мора да се веже све остало учење. Фребел је резултате овога сазнања и практички извео у дечјим забавиштима. Слично стоји ствар и у садашњости. Најпре се појавили пријатељи школске радионице, па праксом техничкога рада дошло се до практичног извођења мисли о школи рада. Неки су педагози теоријским путем дошли на захтеве школе рада, што значи да је тачност тих захтева и с те стране утврђена. Али, чим су приступили извођењу, одмах су дошли до већ стечених искустава о школској радионици, без које се школа рада не може ни замислити.